Према подацима Централне банке Русије, златне резерве су у фебруару 2019. порасле за 31,1 тону да би 1. марта достигле ниво од 2.149 тона. Русија је у јануару повећала златне резерве за 6,22 тоне.
Неколико извора у сфери бизниса навело је за Блумберг да злато може да постане проблем када више земаља усвоји стратегију сличну оној у Русији. Амерички партнери као што су Француска, Пољска и Мађарска већ су се упустили у сличне куповине злата или посматрају своју зависност од долара као проблем суверенитета.
Главни економиста компаније „Ренесанс капитал“, Олег Коузмин, сматра да ће настављене тензије са Вашингтоном довести до тога да Русија настави да повећава количину злата у својим међународним резервама.
Већ можемо говорити о одређеним достигнућима које је Централна банка Русије успела да постигне у овој области.
Роналд-Петер Стоеферле, управљачки партнер компаније Инкрементум АГ, саопштио је да је „златна добит“ Русије утицала на пораст глобалне цене злата у последњих неколико година.
Вредност злата порасла је за више од 20 одсто од 2016. године и достигла је 29. марта око 1.300 долара по унци.
У протеклом месецу, економисти су проценили да је Централна банка Русије остварила приход од најмање десет милијарди долара захваљујући повећању цене своје имовине у злату.
