У свему овоме има и маркетинга. Тако, на пример, италијанска нафтна компанија ЕНИ најављује да ће део свог утицаја на климатске промене током истраживања и производње сирове нафте и гаса покушати да поништи пошумљавањем великих површина у Африци.
Пошумљавање се често најављује и код нас, у Србији. Нема, међутим, више радних акција пошумљавања као у прошлом веку, а често, такође, чујемо и приче о томе да је биомаса (где свакако поред пољопривредних остатака спада и шумски потенцијал) највећи ресурс обновљивих извора у нашој земљи. И да је биомаса недовољно искоришћен ресурс за постизање енергетске независности.
О томе колико је Србија заиста учинила на очувању свог шумског потенцијала, колико смо голети направили непланском сечом шума, како то утиче на клизишта а не само на климатске промене, колико паметно газдујемо биомасом у данашњој емисији „Енергија Спутњика“ Јелица Путниковић данас разговара са деканом Шумарског факултета у Београду, професором др Ратком Ристићем.
