Пензионисани генерал Љубиша Диковић, бивши начелник Генералштаба и командант током сукоба на Косову, пита се за Спутњик зашто Еулекс није на време подигао оптужнице против шиптарских терориста који су чинили злочине. Ово је сада још један поступак којим је потребно правдати агресију из 1999. и све што се дешавало у Србији, каже нам Диковић.
„То што су суд предали Шиптарима јасно говори ко је на чијој страни и ко шта хоће. Не знам шта бих ново рекао, доста се говорило о томе, а није ни случајно што смо се баш ми нашли на оптужници. Јасно је да су циљано бирали. Ми смо бранили своју земљу, све смо радили по Уставу и законима, а други нека раде шта хоће“, каже генерал Љубиша Диковић.
Он додаје да ће се највероватније одазвати на позив суда, али ће се о томе претходно, како каже, консултовати са својом државом.
Генерал Божидар Делић, као и Диковић, још није сазнао за шта је конкретно оптужен. Каже да га, с обзиром какав је суд у питању, не би чудило да измисле било шта. Верује да су Албанци у овом процесу имали помоћ Наташе Кандић, односно Фонда за хуманитарно право, који га је три пута неосновано оптуживао, јер ни за једну оптужбу поступак није покренут.
Додаје да Албанци на све могуће начине Косово покушавају да представе као државу, а то је, како каже, држава криминалних кланова. Иако је суд формиран са циљем да првенствено одговарају њихови, који су чинили ратне злочине према Србима, до сада ништа није урадио, па су зато проширили оптужнице, каже Делић.
„То је у најмању руку смешно, али увек треба имати у виду да су они мезимче Европе и Америке, њима се дозвољавају разне ствари. Међутим, нису ни у Интерполу, нису већински призната држава, ни чланица Уједињених нација. Ово доживљавам само као покушај по методологији коју су већ испробали Хрвати“, оцењује генерал Делић.
Он истиче да је више пута био пред Хашким трибуналом, као вештак и три пута као сведок, те да има документ у коме стоји да тај суд не сматра да може бити потенцијални оптуженик. На питање да ли ће се одазвати на позив суда у Приштини, генерал Делић каже да се не може одазвати суду државе која не постоји.
„Као неко ко никада такву државу неће признати, наравно да нећу. Имам своју државу која има судски систем, ако она сматра да треба нешто да објасним, радо ћу се одазвати“, каже Делић за Спутњик.
Генерал Момир Стојановић, који је у рату био начелник Војне службе безбедности на КиМ, за Спутњик каже да га оптужују због говора који је одржао на сахрани жениног брата од стрица у Ђаковици, који је као припадник МУП-а убијен у заседи. Наводно сам рекао да ће за његову главу платити 100 албанских глава, а то апсолутно није тачно, каже нам Стојановић.
„Тој сахрани нисам ни присуствовао, нити било кад то изјавио, што је у истрази лако доказиво. Оптужују ме и да сам заједно са начелником полицијске управе у Ђаковици и начелником ДБ-а држао састанак у некој кући у којој сам испланирао неку акцију на подручју Меје, то је област поред Ђаковице, да је у тој акцији страдало око 100 Албанаца, односно стрељано“, каже он.
Стојановић објашњава да као припадник органа војне безбедности ни на који начин није могао да учествује у планирању, нити да командује борбеним дејствима, да је општепознато да се људи на таквој позицији тиме не баве.
Он верује да су оптужбе нека врста опомене за њега, јер су везане за извештај Анкетног одбора Скупштине Србије за испитивање кршења буџетских средстава који је он водио на Косову и Метохији, а који се никад није ни нашао пред посланицима. Верујем да су се и неки утицајни људи из Србије нашли прозваним, неке интересне групе, пре свега на северу Косова, каже он.
„Кроз извештај који се налази на сајту Владе на 84 странице, утврдио сам да је око 2,8 милијарди евра буџетских средстава од 2000. до 2012. године незаконито потрошено. Српска и албанска мафија су ми написале ту потерницу, зато што сам очигледно кроз извештај џарнуо неко осиње гнездо где су се систематски одливала средства из буџета Републике Србије“, оцењује Стојановић.
Он додаје да је два пута био сведок одбране у Хашком трибуналу, генералу Лазаревићу и генералу МУП-а Властимиру Ђорђевићу.
„Све те догађаје од 1998. са Тужилаштвом за ратне злочине у Хагу смо претресли, никада није било никакве сумње, мрље у мом поступању на дужности“, истиче он и каже да се дубоко поноси свиме што је радио за своју државу.