Мисијa Еулекс је заувек затворила своја правосудна врата на Косову и Метохији и широм отворила врата косовским судовима. То значи да ће од сада све случајеве везане за ратне злочине решавати правосуђе Косова, укључујући ту и предмете у којима су Срби са Космета осумњичени за наводне злочине над Албанцима.
Да ли је овај потез Еулекса дао ново „оружје“ Приштини у руке као још један вид притиска на Србе са Космета, али и на Београд?
Адвокат Горан Петронијевић овакву одлуку Еулекса види као нови „атак“ на Србе.
„Одлука Еулекса да се комплетно функционисање правосуђа на Косову и Метохији преда у руке правосуђа самопрокламоване државе Косово вид је озбиљног притиска на Србију и на преговарачки процес, у смислу слабљења позиције Србије. Најгора последица овог потеза је што ће се сви поступци против Срба сада водити искључиво у функцији продужења наставка етничког чишћења наших сународника са Косова и Метохије“, уверен је Петронијевић.
По његовим речима, и сâм је имао лично искуство да се увери по ком принципу ради косовско правосуђе када је реч о процесима у којима су Срби оптужени.
„Могао сам да се уверим из прве руке како и на који начин они покрећу поступке против Срба, зашто их воде, који су им циљеви… Зато могу да тврдим да је овакво понашање Европске уније отворена подршка косовској криминалној квазидржави у наставку настојања њеног формирања“, закључује Петронијевић.
Оно чега се наш саговорник прибојава, јесте могућност да Косово од Србије затражи да им „преда“ Србе који живе у централној Србији, а који се налазе на њиховим списковима као осумњичени за ратне злочине. Ово би могло лако да се деси, јер косовски закони кажу да се никоме не може судити у одсуству.
У тренутку када је мисија Еулекса од мисије Унмик преузела ову надлежност, било је укупно 1.200 предмета везаних за ратне злочине. Еулекс је затворио или одбацио — због непостојања доказа — 500 предмета, док је у решавању учествовао у 300 предмета (подаци Еулекса).
И пре ове одлуке, Еулекс је сарађивао са косовским судовима, па је тако 50 случајева из овог домена (ратни злочин) пребачено на локалне тужиоце. Од тога су покренута два случаја против две особе, а 20 случајева са 112 особа су на чекању. Од тих 20 предмета, 12 обухвата укупно 40 људи који се налазе у прелиминарној фази истраге.
Ово су само предмети у којима су Срби осумњичени за најтеже ратне злочине. Одлуком Еулекса да предмете преда Косову на списак је додато још 13 налога за хапшење окривљених Срба, али су они ван правне надлежности Косова, односно у централној Србији.
Иначе, косовски правосудни органи су изнели податке почетком ове године, по којима тренутно траже 57 Срба који су осумњичени за ратне злочине на Косову почињене против цивилног становништва у периоду 1998-1999. године.
