Само пет година је било довољно прозападном естаблишменту у Кијеву да поништи све резултате тромесечног протеста на Мајдану. Прокламовани циљеви — демократија, борба против корупције, бољи живот, улазак у ЕУ — никога у ствари нису занимали. Ако је циљ био да Украјина не буде више иста, постигнут је. Украјина није иста ни територијално. Заувек је изгубила Крим, док јој Донбас само формално припада. И све то за време једног мандата Петра Порошенка.
И после свега, актуелни председник се опет кандидовао.
Порошенко се надао да ће му за победу бити довољан безвизни режим са ЕУ, неколико комада америчког оружја, вербална подршка Вашингтона и, наравно, рат са Русијом. Чак на изборном плакату није ставио своју слику већ слику руског председника као свог главног непријатеља. Део програма био је и покушај да се изазове рат у Азовском мору, уз помоћ неколико чамаца у Керчки мореуз. Иако је овај инцидент захтевао много оштрију реакцију од оне која је уследила из Русије, показало се да је Кремљ схватио шта жели Порошенко. Руски лидер је поновио да нема намеру да помаже украјинском председнику у предизборне сврхе. Чак му се није јављао ни на телефон када га је звао, у вези са овим инцидентом.
Резултати председничких избора су показали потпуни промашај Порошенкове предизборне кампање. Он се фокусирао на рат са Русијом и, можда, на циљеве које баштини западни део Украјине, док је исток и југ потпуно заборавио. А и зашто би се сећао, зар то није било бирачко тело Виктора Јануковича? Становништво ионако говори руским језиком, који је убрзо након „Мајдана“ забрањен, а поданици су прогоњене Украјинске православне цркве Московске патријаршије.
И становништво историјске Малорусије (исток) и Новорусије (југ) Украјине је исказало свој револт у првом кругу председничких избора. Резултати по областима све говоре: У Дњепопетровској области Порошенко је освојио 8 одсто гласова, док је комичар Владимир Зеленски 45 одсто; У Одеској области 9 одсто, према 41 одсто Зеленског; у Херсонској области 11 одсто према 37 одсто; у Харковској области 8 одсто према 36 одсто; у Николајевској области 9 одсто, према 40 одсто за Зеленског итд. Ови резултати су показали да се избори у Украјини не могу добити без подршке југоистока, што је актуелни лидер потпуно превидео. Треба нагласити да су ово бројке без бирача из самопроглашених Доњецке и Луганске републике, којих такође има више милиона.
Рат са олигарсима
Петро Порошенко је направио још једну грешку, исту ону која је коштала фотеље Виктора Јануковича. И он се, као и његов предходник, окружио групом олигарха, којима и он припада, док остале, врло утицајне, прогони. На супротној страни су се нашли они који су га и довели на власт: Игор Коломојски, Дмитриј Фирташ, док им се придружио, како пишу медији, и најбогатији Украјинац Ринат Ахметов који је за време „Мајдана“ био уз власт.
Најљући непријатељ Порошенка је Игор Коломојски. Сетимо се, управо је он након „Мајдана“, као губернатор Дњепропетровске и Одеске области умирио југ Украјине, који је захватио талас масовних протеста против нових власти. Овај бизнисмен је финансирао и националистичке одреде у рату у Донбасу. Управо је он, наводно, главни финансијер Владимира Зеленског и Јулије Тимошенко. Да ствар буде гора по актуелног председника, оно што карактерише украјинске олигархе је да сви који држе до себе имају своју телевизију. Коломојски поседује телевизију „1+1“ и новинску агенцију УНИАН, Дмитриј Фирташ — телевизију „Интер“, Ринат Ахметов — телевизију „Украјина“, док Тарас Козак — „112 уа“ и „Њуван“ итд. За време предизборне кампање Порошенко је осетио шта значи када се на њега обруши медијска лавина. Истина, ни он им није остао дужан са своје телевизије — „5. канал“.
Петро Порошенко је и поред промашене кампање и лошег резултата на председничким изборима ушао у други круг. Иако му бројке не дају велике шансе, не треба га отписати. Украјински лидер поседује све полуге власти, а у држави где демократија није на завидном нивоу све се може из корена променити.
