За сада је једино извесна судбина Терезе Меј, јер што се више одлаже договор о „брегзиту“, то је сигурније да ће она отићи у „политичку пензију“, каже за Спутњик Александар Гајић из Института за европске студије.
Само је питање да ли ће отићи у „политичку пензију“ пре него што се реализује „брегзит“ у овом или оном виду, или непосредно после тога, али се са причом о изласку Британије из ЕУ њена политичка каријера приближава крају.
С друге стране, ЕУ са нејасним изјавама отвара могућност за продужење рока за излазак Британије, али још се не види до када и под којим условима. Вероватно ће ЕУ поставити услов да Велика Британија не учествује на изборима за Европски парламент, зато што је већ дошло до договора о прерасподели дела мандата који су припадали британским посланицима, а један део мандата стоји по страни за евентуално проширење у будућности.
„Рачунају да би мотивисанији део гласача у Британији, кад би јој било дозвољено да учествује на изборима, били евроскептици. Према томе, већи део британских посланика ушао би у укупни број евроскептичних гласова, што њима никако не одговара јер је прерасподелом добар део мандата отишао највећим државама у ЕУ, као што су Немачка и Француска, које рачунају да су ’мотор‘ и да је ту евроскептицизам најмањи“, каже Гајић.
Са те стране, челници ЕУ имају калкулацију да не дозволе пролонгирање „брегзита“ како не би били принуђени да Велика Британија још једанпут делегира своје посланике, али могуће је да ће се договорити, под условом да Британија пристане да не изађе на европске изборе, сматра саговорник Спутњика.
Кад је реч о тврдом „брегзиту“, односно изласку Британије из ЕУ без споразума, Британци који су били за останак Краљевства у Унији сматрају да је то најгори сценарио, јер остају без неких привилегија које би, у случају споразумног разлаза, имали у односу на друге државе које нису чланице ЕУ.
„Нико заправо не зна како би то у пракси изгледало, јер се до сада није десило да једна држава напусти ЕУ, па да се њен статус драматично измени без постојећег споразума. У сваком случају, и ЕУ и Велика Британија ће бити у извесној штети, само је питање чија ће штета бити краткорочно, а чија дугорочно већа“, истиче Гајић.
Према његовим речима, краткорочно Велика Британија губи у том „несређеном моменту“ зато што излази из једног система који је колико-толико био уређен, али дугорочно ће ЕУ имати више штете, пре свега зато што је Британија велика и озбиљна земља, бивша колонијална сила која је својим политичким, војним и обавештајним капацитетима у оквиру ЕУ играла значајну улогу.
Ван ЕУ она ће играти другачију улогу у светским оквирима, која ће често бити још ненаклоњенија Унији, нарочито након „драматичног развода“.
„У том случају, Велика Британија ће се вероватно вратити спољној политици балансирања и подстицања подела унутар ЕУ, коју је она традиционално имала према Европи у претходним вековима“, закључио је Гајић.
