Северноатлантски савез 4. априла обележава 70 година постојања. Пре двадесет година, у марту 1999. године, његове редове први пут су попуниле државе бившег источног блока: Чешка, Пољска и Мађарска.
„Актуелни председник Сједињених Америчких Држава Доналд Трамп је у неким својим говорима спустио НАТО на клуб прималаца америчког оружја и америчке војне помоћи. Чланство у овом клубу одређује се војним трошковима у износу од 2-4 одсто БДП-а сваке конкретне земље“, рекао је Башта.
„И треба рећи да он има право да разговара о Алијанси, јер се сâм залагао за укључивање Чешке у НАТО“, додао је он.
„Пошто сам се у то време прво као опозициони члан чешког Парламента, а затим као члан социјалдемократске Владе, залагао за чланство наше земље у НАТО-у, желео бих да објасним наше мотиве. Ради се о томе да чешку политику прогоне две историјске трауме. Прва је Минхенски споразум из 1938, у којем су учествовали и наши тадашњи непријатељи и савезници. Други је упад армија пет социјалистичких земаља у Чехословачку у августу 1968. године. Сећајући се тога, гласали смо за чланство у НАТО-у“, објаснио је Башта.
Земља је ушла у организацију у марту 1999. и након 14 дана била принуђена да учествује у бомбардовању Београда.
„Прошлог месеца чешки председник Милош Земан, који је био премијер наше Владе 1999. године, изјавио је да је наше тадашње учешће у дејствима у Југославији била грешка. У томе се у потпуности слажем са њим“, истакао је Башта.
У међувремену, Чешка је све сигурнија да је у савременом свету чланство у НАТО-у неопходно, али недовољно, сматра он. Посебно је важан Члан 1 Северноатлантског споразума о мирном решавању спорова, закључио је Башта.
