„Од 1991. па све до 2000. земља је била под ембаргом. Борили смо се за хлеб и млеко и остале најнеопходније ствари за преживљавање. Потом је 1999. Србија била бомбардована два и по месеца без престанка. Било је поражавајуће и застрашујуће, најгора ствар коју сам икада видео“, причао је Ђоковић.
Новак са болом говори да су многи невини људи погинули и да је захвалан што он није изгубио никог блиског. Нагласио је да ће бомбардовање памтити до краја живота.
„На почетку сам осетио оно што и већи део мог народа: желео сам освету. Питао сам се ко су они да бомбардују невине људе. Памтим да смо се крили у склоништима, док нисмо одлучили да се вратимо нормалном животу. Рекли смо себи да нас неће занимати шта ће се десити, јер ако нас погоде, шта ми ту можемо. Сећам се да сам 12. рођендан провео са пријатељима играјући тенис. Певали су ми рођенданску песму, а ја се јасно сећам слике авиона који свугде испуштају бомбе. Било је ужасавајуће, али сам се у исто време осећао као да одрастам и у томе су ми доста помогли родитељи“, нагласио је Ђоковић, преносе „Вечерње новости“.
Најбољи тенисер света сматра да не може целој нацији да се суди због одлука појединаца, групе људи или ко год је одлучио да се наша земља бомбардује.
„Желите да им опростите, али једноставно не може да се заборави. С друге стране, бомбардовање ме је натерало да будем захвалан за доста тога у животу“.
Новак је рекао како је недавно са супругом и братом констатовао да су на њега највећи утисак оставиле хиљаде људи који су се окупљали на најбитнијим мостовима Београда како би их заштитили.
„Тада су показали онима који су бацали бомбе да су они мета и да штите мост и град. Поручили су да, ако желе да га сруше, морају прво да прођу преко њих. Мислим да је та моћ јединства, упорности и снаге била предивна“, приметио је Ђоковић.
