Наш саговорник истиче како многи сматрају да је велики успех Петра Порошенка што је уопште ушао у други круг председничких избора у Украјини, док их не чуди успех и прво место Владимира Зеленског.
„Све статистике показују да је такав резултат Зеленски постигао захваљујући неочекиваној излазности младих, који су у анкетама критиковали власт али до сада нису имали навику да гласају. Ако млади наставе овако, Зеленски ће бити нови украјински председник“, каже Влаховић.
Што се тиче политике коју би могао да заступа, наш саговорник сматра да би за његову каријеру било погубно да се окрене сарадњи са Русијом.
„У Украјини је ископан ров мржње за наредних сто година и био би велики напредак ако би се само решило питање Донбаса“, објашњава Влаховић.
Након украјинске кризе, НАТО жели да држи тензију у региону Црног мора. У Вашингтону се обележава седам деценија те организације, а министри Алијансе усвајају пакет мера у Црном мору, који укључује далеко већи интензитет обавештајних активности и присуство војних бродова Алијансе.
Наш саговорник сматра да је у питању „празнична реторика“ и да је Црно море затворени акваторијум у који Запад не може да доводи своје подморнице јер би бродови НАТО-а у случају сукоба били брзо потопљени.
„Шетња тих бродова по Црном мору је више због пропаганде него што је то застрашивање Русије“, каже дописник Новости.
Руска претња је и ове године део пропаганде Америке како би натерала чланице Алијансе да издвајају више за њен опстанак.
„За подизање војног буџета, без приговора, залажу се само Пољаци, спремни да финансирају америчку војну базу. Руси имају изреку: газда који има пса не мора да лаје. Све док Американци имају такве послушнике, они у пропагандном смислу могу да им лају. Ова празнична бука има за функцију само да направи притисак на оне који нису вољни да повећавају своје војне буџете. Уверен сам да Путин искрено говори када каже да до рата Русије и НАТО-а не може да дође, јер би то довело до атомског сукоба. Било би смешно да две највеће светске велесиле зарате, да то траје пет дана, а онда да седну за преговарачки сто“, рекао је Влаховић.
На све претње челника Алијансе у Москви реагују одмерено али истовремено шаљу јасну поруку — да све земље у којима се налази наоружање уперено против Русије треба да буду свесне ризика.
Обележавајући НАТО јубилеј државни секретар САД Мајк Помпео рекао је и да се Алијанса на Балкану суочила с етничким сукобом, али да је том региону донела стабилност.
Наш саговорник сматра да велике силе никада не признају своје грешке и да бисмо били пренаивни ако бисмо очекивали да ће неко рећи да су чланице НАТО-а биле на кривој страни, јер су на причи да су Срби били „лоши момци“ радили дуги низ година.
„Све док буду постојали они који су учествовали у тим прљавим играма на Балкану, ништа се неће променити. Тек када дођу на власт они који нису упрљали руке, можда ћемо чути истину. Они ће то схватити тек када њима Албанци постану проблем, на шта не треба да чекамо још много — према најновијим полицијским статистикама највише њихових гастрабајтера на Западу је умешано у криминал, трговину дрогом, оружјем, проституцијом“, изјавио је Влаховић.
Према информацијама којима он располаже, НАТО ће, поред базе Бондстил, направити још једну, и то авио-базу у Албанији. Они ће искористити Албанце који су најмлађа европска нација и најпослушнији народ према окупаторима и показали су се веома лојалним.
„Међутим, када би Американци ушли у отворен сукоб са Албанцима, онда би и опстанак база био доведен у питање. Албанци су њихови ’добри‘ домаћини, јер их међународно-правни акти ни са чим не обавезују. Лаички речено могу да раде све што у једној Немачкој никако не би смели“, оцењује дописник Новости из Москве.
Влаховић не сматра да ће куповина С-400 уздрмати односе САД и Турске, јер су амерички званичници и поред донедавне реторике, свесни да им је та земља веома битна. Према мишљењу нашег саговорника, ситуацију би могло да закомпликује само ако би Реџеп Тајип Ердоган протерао Американце из тридесетак база НАТО-а.
Што се тиче кризе у Венецуели, САД брине то што нису могли да нађу савезника који би радио на припремању грађанског рата, јер су се лидери околних земаља уплашили да би то могло да им се врати као бумеранг.
„Истакао бих да сви у региону добро знају да је бивши председник Уго Чавез купио од Русије наоружање и да уколико би било ко покушао да војно нападне ту земљу, не би прошао без људских жртава. Веома је битна и чињеница да су Кина и Русија у тој земљи уложиле капитал у нафтни сектор и да, наравно, нико не воли да губи новац“, рекао је Влаховић.
Нашег саговорника смо замолили и за коментар критике британског „Тајмса“ о филму „Балканска међа“, који пуни руске биоскопе.
„Енглези су мајстори политичких интрига и специјалног рата и они треба о томе да ћуте. Такође, и Американци имају много путера на глави — млади у тој земљи заиста мисле да су они ослободили Европу, јер је цела њихова кинематографија пласирала приче да су они добили главне битке. Не ради се о незнању, већ о моћи филмске индустрије која је стављена у пропагандну улогу. Они са својим метром покушавају да мере тај филм и на крају се све своди на реторику психолошког рата“, објашњава Бранко Влаховић.
