Радни тим састављен од представника научних институција, пољопривредних факултета и института, који је пре месец дана предложио Национални савет за малину, дошао је до става да производња килограма малине кошта 139,3 динара, рекао је за Спутњик Радовић, истакавши да су са тим упознати и представници Владе. То није откупна цена, већ произвођачка цена килограма малине са просечног рода од осам тона по хектару.
И та цена, како је подвукао, за произвођача нема економску рачуницу. Тачније, кад малину прода за ту цену, произвођач је практично — на нули.
Радовић напомиње да су представници Владе сагласни са тиме да је произвођачка цена килограма малине 139,3 динара, а килограма купине од 60 до 80 динара, зависно од сорте. То је, каже, потврдио и министар пољопривреде Бранислав Недимовић на састанку који је одржан пре три дана.
На питање колико би требало да износи откупна цена малине ове године, ако је произвођачка непуних 140 динара, председник Асоцијације произвођача малина и купина каже да би она требало да буде 1,45 евра да би се „нешто мало зарадило“. И то је, додаје он, реална минимална откупна цена која, зависно од понуде и тражње, може само да расте.
Радовић, међутим, сматра да је са недавног састанка посебно значајан договор са представницима Владе који треба да допринесе уређењу тржишта, што ће Влада на наредној седници преточити у одлуке и уредбе.
„Имате шест тачака које су јако битне за произвођаче, а то је да влада уреди тржиште. У петак, 5. априла, на састанку је договорено да влада донесе одлуку да је обавезно стављање етикете на наш домаћи производ на којој ће писати ’Малина из Србије‘, како се не би увозила јефтинија малина из БиХ, Пољске… и потом извозила помешана са квалитетном српском малином“, указује Радовић.
Такође је договорено да радно тело на челу са премијерком прати комплетну ситуацију, како извозници то не би злоупотребљавати и увозити малину, а извозили је као српску.
Договорено је да ПДВ од осам одсто, који је укалкулисан у цену килограма малине, држава враћа пољопривредном произвођачу, а не као досад откупљивачу и хладњачару, прецизирао је Радовић, истичући да ће и то у четвртак бити на влади.
„Ми се налазимо у најтежој ситуацији откако постоје малина и купина. Ове године је 50 одсто мање малине него прошле године, сува је и болесна… Тражили смо да Влада и Министарство пољопривреде хитно организују стручне тимове и да изађу на најугроженије терене, а то су моравичко-златиборски и на југу земље. Треба да виде да ли се малина смрзла, да ли је заражена, је ли у питању болест. Ако се настави овакво опадање малине, ми ћемо за две године увозити малину за наше потребе, нећемо бити лидери какви смо били у свету и у Европи“, упозорио је Радовић.
Додао је, такође, да ће на влади бити и одлука о стопирању тужби против произвођача који нису 2012. и 2013. измирили дуг за минерално ђубриво које је ишло преко Робних резерви. Влада је тај дуг отписала, али Робне резерве нису спровеле одлуку Владе, него су тужиле произвођаче и Влада ће донети одлуку да тужбе буду повучене.
На питање како ће реаговати хладњачари на став произвођача о томе колика би требало да буде откупна цена, саговорник Спутњика напомиње да су и они почетком априла били на састанку у Влади.
Он подсећа да хладњачари имају три представника и у Националном савету, тако да су свесни свега и чак су рекли да ће им фалити 30.000 до 40.000 тона да поштују уговоре из 2018. године, а да сада на лагеру имају само малине лошијег квалитета.
„Ниједног момента нисмо тражили да нам ни Влада, ни држава, ни председник одреде откупну цену. Ми смо тражили да се уреди тржиште, да се заштите српски производ и српски сељак, а то је на овај начин који су они прихватили. Чекамо да се то на Влади реализује, да се донесу те мере и да институције раде свој посао“, рекао је председник Асоцијације произвођача малина и купина за Спутњик.
Прошле године се малина, већ деценијама у свету препознатљив српски бренд, откупљивала у просеку за сто динара по килограму. Радовић је у септембру упозорио да је питање колико ће се малине произвести наредне године, и каква је перспектива улагања у те засаде. Проблем је настао када је пре две године доста јефтиније малине увезено из БиХ и окружења и мешано са домаћом добро познатом по изузетном квалитету, чиме је формирана нижа откупна цена у 2018. Тако смо, каже Радовић, прошле године имали производњу од око 60.000 тона, а појављивало нам се у извозу 110.000 тона.
Због неуређеног тржишта и диктирања услова од стране хладњачара — извозника, неки су одустали од гајења малине, а неки давали малињаке у закуп, али је било мало заинтересованих.
„Деценијама смо имали 15.000 хектара под малинама и протеклих година када је то ишло малињаци су почели и по Војводини да се дижу. Било их је на 21.000 хектара“, каже за Спутњик наш познати агроекономски аналитичар Бранислав Гулан. Нисмо се још вратили на 15.000, али више од 17.000 хектара немамо, тврди он за Спутњик.
Наш род малина се креће око 60.000-70.000 тона и углавном све извозимо, каже он.
Прошле године смо од извоза малина узели 226 милиона долара, напомиње Гулан и илуструјући колико нам је то битна ставка у спољнотрговинској размени, напомиње да смо од извоза кукуруза, по чему смо такође у свету познати, инкасирали 230 милиона, од пшенице 196 милиона долара, а јабука 101 милион.
„Малине су увек чиниле скоро 10 одсто извоза пољопривреде, а сада је то мање. Извоз пољопривреде је прошле године достигао вредност од 3,3 милијарде долара“, прецизирао је саговорник Спутњика.
Битка за српску малину, која је увек била међу четири прве у свету, тек предстоји јер нам се, каже он, смањио и принос по хектару. То је осим струке препознала и држава, која је са 65 одсто почела да субвенционише подмлађивање или нове засаде српским сортама малине.
