Реч је о мемоарској литератури која, из угла припадника поражених немачких снага, говори о збивањима током Другог светског рата на Балкану.
Према речима преводиоца Николе Живковића, аутор ког су Немци звали „Хитлеров летећи дипломата за Балкан“, био је прво градоначелник Беча, затим човек број један за снабдевање Вермахта нафтом у јеку борби на Источном фронту против совјетских снага, да би 1943. године стигао у Београд, који је тада био кључни град на Балкану.
Нојбахер је, истиче Живковић, одлично познавао прилике у Југоисточној Европи, као и све људе који су нешто значили у окупираној Србији. Између осталог, организовао је сусрет Хитлера и Милана Недића, иако су неки у Трећем рајху били против тога.
„Убедио је Хитлера да је у интересу Немачке да се разговара с Недићем и тражио је да се укину драконске мере да се за једног убијеног Немца убије 100 српских талаца или за рањеног 50. Захваљујући Нојбахеру то је и укинуто, а они најстрашнији есесовци који су то спроводили на његов захтев уклоњени су из Београда. Он је то радио пре свега у интересу Немачке, јер су све снаге у то време уперене на фронт против Русије, а свака побуна на било којем делу Балкана везивала би немачку армију“, објашњава Живковић.
Нојбахер је, како подсећа наш саговорник, после рата у Југославији осуђен на 20 година затвора, од чега је издржао седам. Након тога радио је у Адис Абеби код цара Хајле Селасија и ту се на једном пријему срео са Титом, а како каже Живковић, можда га је у разговору суптилно подсетио да је некад био у његовом затвору.
Занимљива је и теза коју аутор износи у предговору да су Срби у новом светском поретку постали дивљач за одстрел, односно да је увидео да окупационе власти нису једнако третирале све народе на Балкану.
Живковић истиче и да је значајан податак који аутор износи у књизи да су се Хрвати хвалили да су убили око милион Срба, али да он има податке о „само“ 750.000 убијених.
„То не каже неки српски пропагандиста, већ Херман Нојбахер који је имао доста добре податке и процене“, истиче саговорник Спутњика.
