„Присуство Сједињених Америчких Држава у Југоисточној Европи своди се на две компоненте: политичко и војно присуство. Што се тиче економског, оно није толико важно, али ће се вероватно повећати наредних година. Што се тиче војног и са њим повезаног политичког, то је константна ствар, очигледно, самодовољна од средине 90-их, када су Сједињене Америчке Државе преузеле на себе специјалну улогу у сукобу у Босни и Херцеговини од активног миротворства 1993-1994. године ка отвореном војном интервенционизму и уништавању војног потенцијала босанских Срба у августу-септембру 1995. године. Агресија из 1999. године може се тумачити као наставак уништавања српског војног потенцијала“, објаснио је Пивоваренко на округлом столу на тему „Сједињене Америчке Државе на Балкану 20 година након бомбардовања“.
Како је напоменуо експерт, америчко присуство на Балкану 2000-их се мало смањило, али су у последњих пет година Сједињене Америчке Државе повећале своје присуство у региону. Тако се, осим Србије и Црне Горе, амерички утицај проширио и на Албанију и Македонију.
„Сада Сједињене Америчке Државе повећавају своје присуство и формирају својеврсни Југоисточни бастион, где ће користећи се слабошћу Европске уније настојати да играју водећу улогу, покушавајући да спасу овај регион од онога што се назива погубним спољним утицајем. У хуманитарном плану у овај утицај могу се сврстати тероризам и проблеми избеглица, а у политичком — утицај спољних сила, као што су Турска, Кина и Русија. Сједињене Америчке Државе, такође, покушавају да мобилишу савезнике у Средњој Европи, а посебно у Пољској“, истакао је Пивоваренко.
Према мишљењу експерта, сада главни противник Сједињених Америчких Држава на Балкану није Русија, већ Турска и Кина, а осим тога, Сједињене Америчке Државе се опиру Европској унији.
„Наредне две године биће време потраге и формирања тактичких савеза. Стабилност у региону зависиће од тога каква ће бити конфигурација односа између великих играча“, закључио је он.
