Разлог због кога је 31. октобар изабран као последњи рок за одлагање „брегзита“ је зато што тада почиње да ради нови сазив Европског парламента (ЕП), за који су избори заказани за мај, каже дугогодишњи дописник Танјуга из Велике Британије Синиша Љепојевић.
„Очигледно је била идеја да се то на овај или онај начин заврши до тада. Тај рок је фиксан као датум базиран на међународном праву, не на ЕУ и њеним законима, нити британским законима. Међутим, то не значи да Британија и ЕУ треба да чекају до 31. октобра. Ако сутра постигне споразум, Британија може да изађе сутра“, каже Љепојевић.
Ради се о игри, наставља Љепојевић, европских лидера и британске премијерке да озбиљна ствар као што је „брегзит“ остане нека врста сапунске опере са неизвесним исходом.
„Наравно, увек постоји могућност договора, мада су мале шансе да Парламент прихвати споразум Терезе Меј. Она очигледно рачуна да померањима и уценама, натера довољан број посланика да прихвате договор, како би се то завршило до 22. маја, како би Британија до тада изашла и не би морала да учествује на изборима за Европски парламент“, каже Љепојевић.
Уколико Британија не изађе из Уније до 22. маја, мораће формално да учествује на изборима за ЕП, који коштају око 100 милиона фунти, напомиње наш саговорник и додаје да предстоји период затишја, јер обичај је да парламент за време Ускрса не ради 12 дана.
После тога следи, како Љепојевић каже, иживљавање са гласањима која немају правну важност.
„Засад је кључно да се на британски закон о изласку из ЕУ, који је требало да ступи на снагу 12. па је померен за 29. март, па за 22. мај, направе амандмани. Мучење британске јавности и политичке сцене се наставља, али оно што је у овом часу много важније од изласка из ЕУ је чињеница да је читав амбијент који је направљен око ’брегзита‘, који је директна народна воља, разоткрио праву природу политичке сцене у Британији у канџама дубоке државе; председник Владе је под притиском великих банака и корпорација. То је већ дуго тако, али се крило од јавности. Сада је јавност то видела“, објашњава Љепојевић.
Због фрустрираности јавности, нико се не усуђује да прогнозира даљи ток политичких односа у Британији, додаје он.
Мада увек постоји могућност и да британска влада са ЕУ постигне нови споразум о изласку, званичници ЕУ рекли су да померање датума не значи и да ће споразум бити промењен.
Споразум, према Љепојевићевом мишљењу, европски званичници користе за притиске на британску јавност и политичаре да под уценом прихвате оно што су већ три пута одбили. Мале су шансе да ће став посланика парламента бити промењен и четврти пут, као што су мале шансе да Европска комисија прихвати неки други споразум о британском изласку из Уније.
„Према томе, један потпуни ћорсокак, за који је изнад свега одговорна премијерка Тереза Меј, јер је играла неку другу игру, понизила је британску јавност која је већински гласала за ’брегзит‘. Тако да је врло тешко предвидети шта ће десити; једино је сигурно да ће Британија на крају изаћи из ЕУ, ту нема дилеме“, закључује Љепојевић.
