Са кључним европским двојцем о судбини Косова ће разговарати председник Србије Александар Вучић, премијерка Ана Брнабић, као и Хашим Тачи и Рамуш Харадинај, али, како се спекулише, и председник и премијер Албаније Еди Рама и Илир Мета.
Јесу ли то Берлин и Париз преузели улогу Брисела, све заобилазећи Бриселски споразум, да би се пречицом, у временској оскудици пред европске изборе крајем маја, откочили косовски преговори и дошло до тог чувеног правно обавезујућег споразума?
Или је ово последњи трзај садашње ЕУ власти, оличене у немачкој канцеларки и француском председнику, у покушају да у предизборној кампањи за Европски парламент у пољуљаним позицијама, једним ударцем укњиже два бода? А све у складу са њиховим добро познатим виђењем косовског питања: Београду ништа — Приштини све.
За некадашњег шефа Координационог тела за Косово и Метохију Небојшу Човића, састанак у Берлину ће, без сумње, представљати притисак на Београд, где уз сву обазривост себи не бисмо смели да дозволимо грешку у корацима.
„Позив Ангеле Меркел и Емануела Макрона на састанак у Берлину може да се тумачи на више начина. Пре свега треба га гледати из перспективе нове лидерске улоге, где они себе виде у некој новој и реформисаној ЕУ, што је донекле разумљиво имајући у виду снагу Немачке и Француске. Међутим, проблем је у томе што се ради о самопрокламованом лидерству које доводе у питање неке друге чланице ЕУ“, указује Човић.
Он у начелу сматра позитивним што они желе да имају што активнију улогу у решавању косметског чвора, али и додаје да та иницијатива има неколико спорних момената.
„Ми морамо да будемо максимално опрезни. Прво да се том иницијативом не дезавуише постојећи бриселски процес, као и обавезе које су стране потписнице њим преузеле, а Европска унија гарантовала, као и важност чињенице да Приштина није испунила ниједну своју обавезу, пре свега формирање Заједнице српских општина (ЗСО), напомиње Човић.
Он подсећа да је Србија повукла своје институционално присуство из преговора управо да би Срби добили ЗСО, што је гарантовала ЕУ.
Други разлог за опрез је, каже саговорник Спутњика, што берлински састанак може да релативизује потезе које је Приштина повлачила последњих неколико месеци којима је дијалог потпуно блокиран. Пре свега, увођење такси на робу из других делова Србије, па формирање војске, усвајање платформе за преговоре о коначном решењу…
„Трећи разлог за опрез је што је Берлин, поред Лондона, најснажнији савезник Харадинаја у одбијању да укине таксе и поред осуде и позива да се оне укину од стране других међународних чинилаца“, каже Човић, додајући да нико није наиван да помисли да је Харадинај толико моћан, па неће да укине таксе.
Као четврти разлог за опрез, Човић налази и у томе што Берлин не види ништа спорно у формирању такозване косовске војске, па произилази да је вероватно баш Немачка та која је, са још неколико земаља, НАТО-у наметнула позитиван однос према овом питању. Саговорник Спутњика је подсетио да је у почетку НАТО био снажно против формирања такозване војске Косова и то осудио, да би након тога прихватио то кршење Резолуције 1244 Савета безбедности УН, па чак и самог уставног оквира привремених институција на КиМ.
Пети разлог је, каже, што се Берлин снажно противи било каквом решењу које подразумева промену граница, сматрајући да је статус Косова решен.
„Не, није решен статус, није то суверена држава, ма ко је признао и ма како је признао“, подвлачи одличан познавалац прилика на Космету.
Он се запитао и који је смисао, ако је тачно да се на састанак у Берлину позива Албанија, што је истовремено и шести разлог за опрез.
„Ако на састанак треба да дођу и председник Албаније Еди Рама и шеф дипломатије Илир Мета, то је погрешна порука, имајући у виду нескривене претензије ка стварању ’велике Албаније‘“, мишљења је Човић.
А ту, како је приметио, брисање граница никоме не смета, ни Немачкој која иначе сматра да из безбедносних разлога границе у Европи не треба мењати, ни НАТО-у који постаје саучесник у стварању „велике Албаније“. И на то увезивање Косова и Метохије са Албанијом и стварање „велике Албаније“, како каже, сви жмуре.
Човић не спори да тренутно имамо добре односе са Немачком, али и сматра да они треба да буду искрени и да ће, с обзиром на досадашњи ток ствари, састанак у Берлину највероватније бити још један од притисака на Београд да практично призна самопроглашену независност Косова.
