Комеморација је почела окупљањем учесника колоне сећања код Меморијалног музеја спомен-подручја Јасеновац, у организацији Координације јеврејских општина у Хрватској, Српског народног вијећа, Савеза антифашистичких бораца и антифашиста Хрватске и Савеза Рома „Кали Сара“, односно удружења мањина из чијих је редова било највише жртава у усташком логору, пише „Индекс“
Иако је било назнака да би се ове године могла одржати јединствена службена комеморација, мањинска удружења и антифашисти су одустали су од те идеје, те ће и ове године бојкотовати државну комеморацију, с образложењем да се Влада недовољно снажно противи историјском ревизионизму и негацији страшних догађаја у Јасеновцу.
Долазак око две хиљаде људи
На данашњу комеморацију очекује се долазак око две хиљаде људи, најављен је долазак председника САБА Фрање Хабулина, председника Координације јеврејских општина Огњена Крауса, председника Српског народног вијећа Милорада Пуповца и саборског заступника Вејка Кајтазија, а придружиће им се и изасланство СДП-а на челу с председником Давором Бернардићем.
Службена државна комеморација одржаће се у недељу, 14. априла, тако да нико из државног врха није најавио свој долазак на комеморацију, коју организују мањине и антифашисти.
Тим поводом се председник СНВ-а Милорад Пуповац обратио јавности путем Фејсбука, истакавши да су сви добро дошли, те замолио странке да комеморацију не користе као део кампање за европске изборе, с обзиром на то да је СДП најавио долазак својих кандидата с изборне листе.
„Надамо се да нико неће следити медијску објаву СДП-а, у којој уз најаву доласка њеног председника с делегацијом истичу и кандидате за предстојеће европске изборе. Молимо све да имају на уму да они којих се сећамо нису имали могућност избора, не само између странака, већ ни између живота и смрти“, написао је на Фејсбуку Пуповац.
Најозлоглашенији логор у НДХ
Концентрациони логор Јасеновац био је највећи и најозлоглашенији логор у НДХ, које су усташе почеле да успостављају убрзо након доласка на власт за непријатеље државе дефинисане расним законима по узору на нацистичку Немачку.
Комеморација се одржава поводом покушаја пробоја из логора, који су организовали преостали затвореници логора 22. априла 1945. године. Око 600 мушкараца из логора Циглана покушало је пробој, од којих су преживела 92 заточеника. Исти дан започео је и пробој заточеника из Кожаре. Од њих 167 спасило их се само 11, истиче се на мрежним страницама ЈУСП-а.
По подацима спомен-подручја Јасеновац, до сада је у логору утврђено именом и презименом 83.145 жртава Срба, Јевреја, Рома, Хрвата и особа других националности, а у музеју процењују да је коначни број жртава вероватно око 100.000. Службена статистика бивше СФРЈ истицала је бројку од 700.000 жртава.
