Из покрета „Одупри се 97.000“ су, након састанка са шефом делегације ЕУ у Црној Гори Аивом Оравом, саопштили да ће инсистирати да разговарају са европским комесаром за проширење Јоханесом Ханом, те да су оптимисти у погледу брзог позива у Брисел. Према оцени неких аналитичара, тежња за брзи одлазак у Брисел представља јасну жељу представника Покрета да интернационализују своје захтјеве, како би њихова позиција била ојачана у евентуалним преговорима са властима у Подгорици. Међутим, добар дио симпатизера и присталица опозиције није задовољан организацијом протеста.
Они сматрају да протести нису квалитетно вођени и да је на њима, поред почетно огромне жеље за промјенама, све мање људи. Није тајна такође ни да из „Одупри се“ нису у најбољим односима са инсајдером Душком Кнежевиће, који је афером „Коверта“ иницирао читав процес, те да у опозиционим структурама постоји одређено међусобно неповјерење.
Са друге стране, Покрет је успио да окупи свих 39 опозиционих посланика и са њима усагласи „Споразум о будућности“ у ком се, између осталог, траже оставке предсједника и премијера Црне Горе, Мила Ђукановића и Душка Марковића, као и формирање техничке владе која би требало да припреми, како је наведено, прве фер и слободне изборе.
Елем, чини се да тренутно нико не зна какав ће бити коначни исход процеса који се протеклих мјесеци одвија у Црној Гори и да ли овонедјељни прекид масовног изласка на улицу уједно значи и то да су протести практично на издисају.
Аналитичар Сергеј Секуловић сматра да чињеница да ове суботе неће бити протеста сама по себи и није толико значајна, јер се, како каже, „наредне или неке од наредних субота протести поново могу десити, без обзира што су они једне недјеље бројнији, а друге мање посјећени“. То, додаје он, не мијења суштину — да постоји одређени дио црногорског друштва који исказује бунт према постојећем стању.
„Оно што се у овом тренутку дефинисало, јесте да имамо споразум између организатора протеста и опозиционих политичких структура око неких принципа. У другом кораку то се покушава интернационализовати, између осталог, тражи се подршка Брисела за оно што стоји у споразуму. Ипак, непознаница је колико је сâм споразум подложан преговарању и то је нешто на шта се не може дати одговор, при чему лично мислим да ће из Брисела слиједити поруке које су континуитет досадашњих порука“, каже Секуловић.
У том смислу, Секуловић за Спутњик очекује да ће позиција Брисела бити на више пута декларисаној линији — да политички живот мора да се одвија у институцијама система, али и да су грађанске демонстрације демократски облик политичког изражавања ставова.
„Међутим, захтјев за техничку владу јесте нешто што је пар екселанс политичка тема, која захтијева одређени ниво високе координације између унутрашњих политичких актера и нечега што је спољни притисак, као основни предуслов да се опозиција врати у радне групе и учествује на сљедећим парламентарним изборима“, напомиње наш саговорник.
Ипак, уколико опозиција буде заста бојкотовала наредне изборе, односно уколико се захтјев за формирање техничке владе из Споразума о будућности не испоштује, онда Црна Гора, према мишљењу овог аналитичара, „заиста улази у једну озбиљну политичку кризу која ће успорити процес европских интеграција, без обзира ко политички буде профитирао у једном таквом стању“.
„Оно што се јавља као дилема у читавом процесу, јесте да ли ће притисак Брисела на црногорске институције бити снажан, али и колико ће организатори протеста и опозиционе странке као друга страна бити спремни да њихов споразум буде подложан одређеном нивоу модификација, односно преговарања са влашћу, како би се дошло до политичког компромиса који би вратио систем у нормалу“, наводи Секуловић.
Наш саговорник је ипак у једно апсолутно сигуран, а то је да бојкот опозиције на изборима следеће године, без обзира ко у тој калкулацији буде изашао као политички побједник, никако не би ишао у прилог црногорском друштву и грађанима.
„Озбиљност треба да покажу и једна и друга страна, да бисмо напокон имали одређени изборни процес који може да задовољи базичне критеријуме слободних и фер избора, на којима би била конституисана власт која ће ово друштво вући напријед без дубљих политичких трзавица“, примјећује Секуловић.
Како додаје, тренутна политичка конфузија може да потраје и у овом тренутку је потпуно неизвесно који би могао да буде њен епилог.
„Сигурно да постоје разне политичке идеје, сигурно да постоји и умјерена и тврда струја како унутар владајуће, тако и унутар опозиционе структуре. Међутим, ако се жели политичка стабилност и даљи развој црногорског друштва, онда свако мора да одустане од својих максималистичких захтјева, како би се нашла мјера здравог политичког компромиса“, закључује Секуловић.
