Такво штиво, осим изношења ненаучних тврдњи, распламсава међунационалну нетрпељивост, каже аналитичар Бошко Вукићевић.
„Књига на коју се дуго чекало и која никога неће оставити равнодушним“, стоји у реклами црногорског државног листа, а као аутор је потписује извјесни Слободан Чукић. У сажетом опису пише да она „на обухватан начин, хронолошки и фактографски, прати догађаје у Црној Гори од краја 1918. до средине 1920. године и расвјетљава многе недоумице у вези комитско-устаничке борбе и великог народног страдања током првих 18 мјесеци карађорђевићевске страховладе“.
Иако објављивање таквих „књига“ у великом броју случајева наилази или на игнорисање или пак на отворени презир и згражавање већине становништва у Црној Гори, њена појава ипак није прошла без реакција. Основна питања која се постављају јесу да ли било ко има право да троши новац пореских обвезника на тако опскурне издавачке пројекте и ко и са којим циљем у Црној Гори ради на том не баш благословеном послу распиривања међубратске мржње.
Аналитичар Бошко Вукићевић за Спутњик каже да прије сваке анализе треба нагласити да чак и сама насловна страна те књиге представља „груби фалсификат“, алудирајући на корицу издања на којем је испод натписа „Почетак српске окупације“ беспризорно подметнута фотографија са Скадра из јануара 1913. године, објављена у чувеном француском недељнику „L' Illustration“ од 17. маја 1913. године, а која је приказана као да је из периода комитске борбе.
„На фалсификованој фотографији на насловници представљена је мајка у жалости чија несрећа је, како сугерише наслов књиге, резултат (измишљене) ’српске окупације Црне Горе (1918-1920)‘. С друге стране, оригинална фотографија из 1913. године приказује мајку која тугује на Тарабошу (Скадар) заједно са сином на гробу свог погинулог мужа, послије чувеног боја црногорске и турске војске на Бардањолу. На фалсификованој фотографији син је ’кропован‘ (одстрањен), читава ситуација из 1913. измјештена у 1918. годину, а умјесто Турака се као злотвори појављују Срби“, примјећује Вукићевић.
Он додаје да то није први такав фалсификат, те да „ваља имати у виду да су сличне подвале и фалсификати новодукљанских историчара чест случај“. Он као пример за то наводи да се у једној књизи историчара Шерба Растодера налази фотографија која наводно представља „објешене Црногорце, жртве српске окупације“, а заправо се ради о Србима које су у Требињу објесили аустроугарски окупатори.
Не упуштајући се „у читање измишљотина и бесмислица, које књига са таквим насловом мора садржати“, Вукићевић скреће пажњу да је то тек један у низу сличних пројеката „Побједе“, те да се треба запитати који су њихови истински мотиви и чему они конкретно служе.
„Нема сумње да је распиривање међунационалних тензија које се постиже оваквим пројектима један од традиционалних инструмената скретања пажње са проблема које преживљава црногорски режим у актуелним тренуцима друштвено-политичке кризе. Након изношења непобитних доказа о умијешаности самог врха режима у криминалне радње народ је почео да излази на улицу и исказује незадовољство, а власт путем медија које контролише покушава да подијели и посвађа тај незадовољни народ“, објашњава Вукићевић.
Саговорник Спутњика сматра да прије свега у „Побједином“ публиковању поменутог фалсификаторског дјела треба утврдити да ли има елемената кривичног дјела.
„Овакво штиво, осим изношења ненаучних тврдњи које нијесу поткријепљене историјским фактима, директно распламсава међунационалну нетрпељивост у Црној Гори и шири мржњу према народу који је Црну Гору створио. Сама чињеница да је ’Побједа‘ медиј под државном контролом даје читавој ствари додатну дозу драматичности. Ако имамо у виду све фалсификате и сва распиривања мржње према једном народу које готово свакодневно продукује овај лист, поставља се питање да ли и људи који управљају државом, на посредан начин, као званичну агенду имају политику производње унутрашњих сукоба у Црној Гори“, закључује Вукићевић.
