Египат је саопштио Сједињеним Америчким Државама да не жели да учествује у њиховој иницијативи формирања Блискоисточног стратешког савеза (МЕСА), такође познатог као „арапски НАТО“, преноси „Ројтерс“.
Према подацима агенције, Египат је обавестио све чланове наводног блискоисточног савеза о својој одлуци. Како се истиче, Каиро сматра да формирање „арапског НАТО-а“ може довести до подизања тензија у односу са Ираном.
Са друге стране, Египат је забринут због чињенице да ће савез бити угрожен у случају да амерички председник Доналд Трамп изгуби на новим изборима.
Још неоформљен савез требало би да уједини Јордан, Египат и шест земаља Персијског залива: Бахреин, Катар, Кувајт, Уједињене Арапске Емирате, Оман и Саудијску Арабију.
Идеја о стварању Блискоисточног војног савеза потекла је од америчког председника Доналда Трампа 2017. године током његове посете Ријаду. Од тада америчке дипломате активно одржавају састанке са представницима потенцијалних учесника нове организације. Један од састанака одржан је недавно и са представницима Египта. Председник те земље Абдел Фатах ел Сиси састао се 9. априла са својим америчким колегом Доналдом Трампом у Белој кући.
Током тог састанка Трамп је указао на „значајан напредак“ Египта у борби против тероризма. Стране су такође разговарале о трговинској и војној сарадњи. Судећи по свему, Египат је на том састанку саопштио да не жели да буде део „арапског НАТО-а“.
Вашингтон рачуна на то да ће главни циљ још неоформљене организације бити заштита Блиског истока од „спољне агресије“ и „учвршћивање односа између САД и држава у региону“.
Претпоставља се да ће војни савез постати не само платформа за заједничке консултације, него ће и послужити као основа за стварање регионалних система противракетне и противваздушне одбране, заједничке војне вежбе и блиску сарадњу противтерористичких структура. На крају би могло доћи и до закључења уговора о колективној безбедности и формирања заједничког војног контингента. Осим тога, стварање таквог савеза допринело би реализацији Трампових идеја о смањењу америчког војног присуства на Блиском истоку.
Трампове намере су у складу са Стратегијом националне безбедности САД, која се односи на неопходност „ширења регионалних консултативних механизама“ и „продубљивања интеракције“ између држава које САД подржавају.
Према Трамповом мишљењу, САД су предуго плаћале за безбедност својих савезника на Блиском истоку, па је сада дошло време да штите саме себе.
И ако Вашингтон заиста смањи своје присуство у региону, нови стратешки савез ће спречити Иран да попуни настали вакуум.
Између осталог, већ је успостављена сарадња између САД и одређеног броја држава Персијског залива ради супротстављања Ирану. Међутим, тешко је то назвати пуноправном коалицијом, јер не постоји општа стратегија деловања. Арапске земље су савезници, али истовремено и непомирљиви конкуренти, који се боре за премоћ у региону.
Једна од главних препрека за стварање војног савеза може бити конфликт између Саудијске Арабије, Уједињених Арапских Емирата, Бахреина и Египта, са једне, и Катара, са друге стране. Катар се више од годину дана налази у дипломатској изолацији од стране других арапских земаља, а недавно је издао саопштење о повлачењу из ОПЕК-а, чији је неформални лидер Саудијска Арабија.
Није тешко уочити политичку позадину тог догађаја, без обзира што власти Катара као разлог за напуштање нафтног картела наводе економске разлоге. Чланство Омана у „арапском НАТО-у“ такође изгледа неодређено.
Колумнисти листа „Дифенс њуз“ сматрају да је мало вероватно да ће земља жртвовати своју традиционалну неутралност због борбе са Ираном. Споразум између арапских земаља се закомпликовао и због убиства саудијског новинара Џамала Хашогија, а за организацију убиства оптужен је саудијски престолонаследник Мухамед бин Салман. Остаје нејасно како ће Израел реаговати на формирање војног савеза на Блиском истоку.
Са једне стране, савез је од користи за Тел Авив, јер би се у региону појавио још један утицајни противник Ирана. „Арапски НАТО“ може бити ограничавајући фактор за ширење радикалног ислама и тероризма, што ће повољно утицати на безбедност Израела.
Са друге стане, арапски војни савез може постати претња за Израел због ширења „антиизраелског“ расположења у региону. Између осталог, та држава је не тако давно водила крваве ратове проти уједињених арапских сила. Тренутно постоји много више питања, него одговора када ја реч о Блискоисточном стратешком савезу. Будућност те организације је врло нејасна.
„Чак и ако се такав савез оформи, колико ће бити ефикасан? Саудијска Арабија је већ образовала ’Исламску војну коалицију‘ 2015. године ради борбе против ’Исламске државе‘, која се показала фиктивном“, истакао је стручњак Московског центра „Карнеги“ Алексеј Малашенко, преноси руски лист „Газета“.
„За постојање војног савеза потребан је прави непријатељ. Да ли је могућ рат између Ирана и Саудијске Арабије? Ја мислим да није. Између осталог, сваки савез је обојен пропагандном нијансом“, закључио је стручњак.
