Изградња најстарије београдске куће поверена је швајцарском неимару Николи Доксат де Морезу, који је имао задатак да обнови и ојача Калемегданско утврђење по наређењу принца Виртенберкшког.
Инжењер и пуковник аустријске војске Де Морез напрасно је, међутим, оптужен за велеиздају и погубљен је код калемегданских зидина.
Убрзо се чаршијом пронела вест да је градитељ заправо убијен како не би открио тачне локације тајних пролаза испод куће, а та прича још је део урбаних београдских легенди.
„Звали су је Флајшманова кућа, по Елијасу Флајшману, германском досељенику у Београд. Она је нека врста потписа бурне београдске историје. Оваква места привлаче велику пажњу јер је извесно да је градња у 18. веку, поготово утврђења и важнијих резиденцијалних објеката, имала своје тајне подземне путеве“, прича нам Зоран Николић, коаутор књиге „Београд испод Београда“, која управо почиње причом о најстаријој београдској кући.
Николић каже да се преко пута те куће, месту где се данас налази Друштво Светог Саве, некада налазила резиденција првог аустријског човека Београда, такозвана Пиринчана (име настало спајањем речи принц и хан).
„Претпоставља се да је тајни пут од Пиринчане до те куће даље водио ка Доњем граду на Калемегдану. И логично је његово постојање, јер су се у време добрих стратега и добрих војних урбаниста правили и неки тајни алтернативни путеви.“
Николић истиче да су крајем деведестих година прошлог века Видоје Голубовић и он истраживали ту кућу и да су видели како вода у поплављеном подруму отиче на једну страну.
„Нажалост, због огромне количине воде, ништа више нисмо могли да докажемо. Данас је подрум бетониран, ходник је неповратно изгубљен, нема га више. Остаје нам само слутња у његово извесно постојање.“
Прича се да су и Немци током окупације Београда у Другом светском рату нарочито били заинтересовани за ту дорћолску кућу.
„Блокирали су зграду и њен подрум. Донели су неке карте и гледали шта се ту још помаља од евентуалних војних објеката.“
Николић наводи да податак да је најстарија кућа грађена пре само 300 година шокира стране туристе.
„Кад ме странци питају како то да је тако млада кућа у ствари најстарија кућа у Београду, одговарам реченицом: ’Па, ви сте нам све остале срушили‘.“
Шта крије београдско подземље
Тајни тунели и подземна утврђења испод Београда више нису непознаница, а аутори књиге „Београд испод Београда“, током истраживања деведесетих година установили су да их има веома много.
„Подземних објекти, лагуми, често су прављени наменски са трговачком улогом, али су врло често добијали и војну улогу. Овде је био судар два света, Истока и Запада. Роба је морала да се чува на стабилној температури, али су бројни ратови трговачке замрзиваче тог времена претворили у војну намену.“
Николић прецизира да у Земуну још постоје врло јака утемељења аустријске власти. Делови града које данас познајемо као Гардош, Ћуковац, Мухар, Калварија и Бежанијска коса избазани су лагумима.
Лагуми се налазе и испод Бранковог моста до Калемегдана, а испод Карађорђеве улице налази се чак 15 великих лагума који су коришћени као склоништа у Другом светском рату.
А као највећи печат Београда испод Београда појављују се и Ташмајданске пећине у централном делу града.
