Наиме, Парламентарна скупштина Савета Европе је на априлској сесији већином гласова усвојила резолуцију у којој се први пут од почетка кризе у односима са Русијом Москва позива да формира своју делегацију, као и да плати допринос буџету Савета Европе. За резолуцију је гласало 105 посланика, 30 је било против, а 16 уздржано.
Међутим, у нацрту резолуције указано је и да неиспуњавање те обавезе може довести до апсолутног обустављања права Русије на представнике у оба уставна органа те европске институције, у случају да Комитет министара одлучи да примени Члан девет Повеље Савета Европе.
Иако се ово може протумачити као позитивни корак, аналитичари тврде да је неопходно бити обазрив, јер Русији није довољна само могућност да формира своју делегацију, већ је неопходно да се њеној делегацији врате пуна права која су јој била одузета још 2014. године након референдума о томе да се Крим врати у састав Руске Федерације.
Штавише, политички аналитичар Јевгеније Бењ сматра да се ово није догодило случајно, већ да је логичан наставак онога што је својевремено говорио генерални секретар Парламентарне скупштине Савета Европе Јагланд Торбјорн — да би излазак Русије из ове међународне институције био катастрофалан за Европу.
Међутим, како објашњава, резолуција говори о напретку у смислу адекватнијег поимања актуелне ситуације од стране европских званичника, али се нигде не спомиње оно што је најважније, а то није поновно успостављање дијалога који је прекинут, већ обнова свих права која су руској делегацији укинута, након чега је и донета одлука да се Русија привремено повуче из те институције.
Са тим је сагласан и Дмитриј Солоњиков са московског Института за савремени државни развој, који такође подсећа да Русија није напустила Парламентарну скупштину Савета Европе само због критике која је упућена на рачун Москве, већ због укидања свих њених права, укључујући и право гласа.
„У овој резолуцији Парламентарне скупштине се то уопште ни не спомиње. Они говоре о наводном повратку руске делегације у контексту обавезе Русије да присуствује на заседањима и да уплаћује своје годишње доприносе, чак и у одсуству свих права, укључујући и право гласа. У тој резолуцији се говори само о обавезама Русије, а нигде се не спомиње враћање тих права“, истиче Солоњиков.
Он за Спутњик констатује и да би Русија желела да се њена делегација врати у оквир те европске институције, пре свега како би имала могућност да изражава своју тачку гледишта, самим тим и да одговори свим оним представницима земаља који се негативно изјашњавају на рачун Русије.
Русији су свакако потребне све међународне платформе како би имала могућност да износи своју тачку гледишта, додаје он, међутим, уколико се тако нешто Русији не омогући, повратак у ту институцију био би бесмислен.
„Само у случају да Русија добије могућност да изјашњава свој став по питању европске политике, али и политике других континената, имало би смисла да се делегација поново формира и врати у оквир Парламентарне скупштине“, закључује Солоњиков.
И званична Москва је тог става, а шеф комитета за међународне послове Горњег дома руског парламента Константин Косачов изјавио је да је ова резолуција свакако позитивна ствар, али да се ништа неће променити све док се не унесу измене у Повељу Савета Европе, чиме би се у потпуности избацила могућност увођења поновних санкција против Русије.
