Црногорци морају бити у својим четрдесетим годинама како би памтили време пре њега, док остали европски лидери желе да знају која је тајна његовог успеха, али он поручује да нема једноставног објашњења, наводи се у тексту „Црногорски монарх — зашто је Мило Ђукановић лидер са најдужим стажом у Европи“.
На његовом зиду налази се портрет краља Николе који је 1918. године свргнут након 58 година владавине. Ђукановић не жели да се пореди с њим, мада можда нема избора, јер је последњих девет недеља на хиљаде људи изашло на улице Подгорице тражећи његову оставку. Председник Црне Горе ипак није узнемирен због тога, пише „Економист“.
На тврдњу Ђукановића да је 2016. године био мета завере, коју је финансирала Русија, у жељи да га убију, и да сада Руси поново праве проблеме, „Економист“ преноси изјаву опозиционог политичара Дејана Мијовића, који кроз смех каже да су то „обичне глупости“.
„Демократија у Црној Гори је лажна и Ђукановић држи све полуге власти и сад мора да иде“, казао је Мијовић.
Британски магазин се бави и црногорском опозицијом за коју наводи да је разједињена, али да је добила додатну енергију захваљујући оптужбама бившег тајкуна Душка Кнежевића, који данас станује у Лондону, иначе некада блиског пријатеља Ђукановића, а који сада објављује информације за које се нада да ће оборити председника Црне Горе.
Он је описао образац корупције у целој држави, па је чак пустио видео на којем се види како он лично даје нелегални допринос Ђукановићевој изборној кампањи једном његовом званичнику (Славољубу Стијеповићу).
Даље се наводи да је Кнежевић признао да је прекршио закон о доприносима кампање, али је додао да је то једини начин да се неко бави бизнисом у земљи у којој Ђукановић рекетира и држи све под контролом.
Међутим, како „Економист“ примећује, док се афера Душка Кнежевића и демонстрације опозиције одигравају, Ђукановићево политичко преживљавање је изванредно.
Године 1989. Ђукановић је био штићеник Слободана Милошевића, тада лидера Срба, али како се Милошевић суочио с поразом у рату око Косова, Ђукановић се окренуо заговарању обнове независности Црне Горе, изгубљене 1918. године када је Југославија створена. То му полази за руком 2006. године, када је успио да створи раритет на Балкану — мултиетничку државу.
Ђукановић је, према британском часопису, често причао да покушава да се повуче са власти, али да му увек искочи неки нови задатак, те да иако се Црна Гора прикључила НАТО-у 2017. године, у Црној Гори никад није дошло до промене власти на изборима.
Плашећи се утицаја Русије, западни лидери изгледа нису расположени да покушају да убеде „лукавог“ Ђукановића да се повуче, преноси „Економист“, уз тврдњу да је „тајна Ђукановићевог успеха клијентелизам“, те да последње демонстрације показују да је много људи засићено Ђукановићем.
Политичка атмосфера је отровна, а владајућа партија и њени савезници контролишу само 42 од 81 места у Парламенту.
Тајкуни из Азербејџана, Русије, Малезије, и УАЕ су купили имовину и развили луксузна приморска одмаралишта на приморју, али многи у земљи осећају да се обогатила само мала група људи око Ђукановића, док остатак живи са малим примањима и лошим јавним услугама.
Писац Сомерсет Могам је једном назвао француски ривијеру „сунчаним местом за сумњиве људе“. То би се могло рећи и за Црну Гору, закључује „Економист“.