Он је у свом чланку у листу „Асахи шимбун“ изразио мишљење да је алкохол „утицао на судбину Русије“. Као пример за то је навео кампању против алкохола у СССР-у, коју је покренуо Михаил Горбачов 1985. године. Према мишљењу Хаторија, та политика се претворила у „трагикомедију у разним сферама“, због чега је правац ка перестројки успорио.
„Истовремено, та политика је изазвала гнев пијанаца, који су имали само једну разоноду, а то је алкохол, што је на крају довело до распада СССР-а крајем 1991. године, као и до оставке Горбачова“, тврди Хатори.
Аутор чланка такође истиче да је први председник Русије Борис Јељцин био познат као „велики љубитељ алкохола“.
„Појединци чак сматрају да је захваљујући томе успео да смени Горбачова, који је био противник конзумирања алкохола“, пише новинар. Међутим, Руси ређе конзумирају алкохол него становници Јапана, сматра Хатори.
„У Јапану постоји значајан број људи који пију сваки дан, што је у данашњој Русији изузетно редак случај“, закључио је јапански новинар.
