Архитекта Слободан Малдини за Спутњик оцењује да је недопустиво ово што се догодило са чувеном катедралом из 12. века, пре свега због, како каже, несхватљиве непажње и очигледно невероватног пропуста који се догодио током реконструкције Нотр Дама.
„Ова катедрала је у прошлости имала неколико реконструкција, у Другом светском рату па и касније. Међутим, заиста је изненађујуће за све да се овако нешто догоди у току ове савремене реконструкције у 21 веку. То је заиста страшно. Сама чињеница да смо остали без једне од најлепших католичких катедрала, најлепшег представника готичке архитектуре практично значи да свет још увек није на оном нивоу када може да чува и сачува своје историјско и културно благо“, напомиње Малдини.
То му, како каже, изазива осећај љутње и горчине због очигледног немара.
„То је катедрала у коју годишње долазе милиони људи, која представља симбол како француске, тако и светске архитектуре, данас је једноставно нестала због људског немара. Тако нешто у 21. веку не сме да се догоди, да у мирнодопском периоду једна водећа чланица Европе у савременој култури дозволи себи тако нешто — да изгуби свој културни стожер“, указује Малдини.
Познати архитекта и аутор бројних књига о архитектури подсећа да је катедрала Нотр Дам најзначајнији архитектонски објекат у Паризу из доба готике, изузетно значајан због своје конструкције и камених радова, јер показује вештину и умеће каменоклесара и градитеља из 12. века.
Катедрала, како каже, није била симбол Француске само у архитектонском смислу, већ и симбол културног опредељења и католичанства, a овако урушена данас поставља невероватна питања. Пре свега, наводи Малдини, о заштити културних објеката, њиховом коришћењу и начину реконструкције.
„Претпостављам да ће ова реконструкција бити једна од највећих реконструкција у Европи, али ће истовремено бити и једна од најтежих. Ми смо имали сличан случај, када је на Божић изгорела српска православна црква на Менхетну. Tа црква је такође грађена солидним, каменим блоковима, а изгорела је у року од сат времена, Дакле, питање је на који начин заштитити и друге културне вредности, друге културне објекте, јер ако је једна катедрала која је представљала културни центар Париза изгорела за једно вече, шта ће се десити са катедралама у Шартру, Келну или Милану“, упозорава Малдини.
Познати руски рестауратор Константин Маслов сматра да што пре треба почети од конзервирања онога што је остало, пошто је читава конструкција ослабила и биће немогуће радити без против хаваријске конзервације.
„Материјали ће сигурно бити друкчији, а што се тиче камена, он се сасвим реално може поправити. Наравно, то ће бити друкчије дело, али ми Руси имамо одлична искуства са рестаурацијом. Многи дворци у Петербургу су изгорели и деценијама су обнављани. Када сам видео кадрове Нотр Дама, схватио сам да треба да будем са Французима који су се клечећи молили, бацивши своје бицикле. Могао бих да се пријавим као волонтер да помогнем“, каже Маслов.
Архитекта Александар Попов, московски рестауратор дрвених храмова, каже да ће бити потребно много времена за рестаурацију катедрале.
„Најтужније је што су то ненадокнадиви губици, јер је конструкција дрвена. Условно речено, ако бисмо имали оштећени комад, можемо га рестаурирати по моделу који је остао, користећи инструменте, технологију и конструкције, али ако је све уништено, како се може рестаурирати? Може се обновити просторна композиција, рецимо, уз помоћ ласерског скенирања, али материјална култура која је уништена, не може да се рестаурира“, закључује Попов за Спутњик.
