Према тим информацијама, хрватски ветерани Албанцима преносе своја искуства у муњевитим оружаним акцијама, односно уче их тактици, односно маневрима, у такозваним побуњеним подручјима. Овај аранжман, како се претпоставља, није могао да прође без политичког договора Хашима Тачија и црногорског председника Мила Ђукановића, а носи велики безбедносни ризик по наше становништво на КиМ, с обзиром на изражене аспирације Приштине да потчини север и „заокружи суверенитет“.
Интересантна је и улога хрватске стране и Готовине. Наиме, цела ова операција намерно је пренета на терен ветерана, како би се, у случају да буде оперативно „проваљена“, Загреб правдао тиме да то нема никакве везе са њиховом званичном војском, иако је јавна тајна да је Готовина у веома блиским односима са тамошњом влашћу.
Љубан Каран, бивши официр КОС, каже за „Новости“ да већ дуго постоје снажне везе између хрватске војске и албанских оружаних структура са КиМ. Напомиње да су током рата у Хрватској тамошње војнике обучавали инструктори америчке приватне војне компаније МПРИ, који су касније били ангажовани и у обуци албанских бораца.
„Значајан број Албанаца ратовао је у редовима хрватске војске, а те везе очуване су и након рата. Искуства хрватских официра из ’Олује‘ и ’Бљеска‘ посебно су занимљива Албанцима са КиМ јер планирају сличе акције на северу Космета“.
Каран каже да, осим војне обуке, Хрвати Албанцима могу да понуде и неку врсту рецепта за тихи егзодус, путем притиска власти на Србе да и у миру напуштају покрајину и застрашивања оних који размишљају о повратку.
Српске обавештајне структуре већ дуго располажу информацијама о обуци припадника Косовских безбедносних снага која се одвија у базама „Филм сити“ у Приштини и „Помазатин“ надомак Косова Поља, за шта, наводно, логистичку подршку пружа Америка.
Циљ је припрема за операцију под кодним именом „Златна сабља“, а која подразумева ефикасно заузимање севера КиМ и на тај начин заокруживање „суверенитета“ и успостављање фактичке власти на целој територији покрајине. Срби са севера тада би били одсечени од централне Србије, што би изазвало осећај панике и дефетизма, па и напуштање те територије.
У спровођењу такве акције официрима КБС било би значајно искуство Готовине и његових сабораца из рата у Хрватској, али и из читавог низа оружаних сукоба у којима је учествовао. Готовина се још са 18 година придружио француској Легији странаца у којој је био пет година и догурао до старијег разводника. Учествовао је у борбеним акцијама у Џибутију, Чаду, Заиру, Обали Слоноваче. После Легије радио је као војни инструктор у Гватемали, Колумбији, Парагвају и Габону. У мају 1991. године вратио се у Хрватску и укључио у формирање хрватске војске.
