Према наводима листа, у почетку су се у Европској унији надали да ће руске власти ослободити украјинске морнаре. Против било каквих санкција била је Немачка, а подржале су је Француска, Италија и још неколико држава.
Када је, ипак, почело разматрање пакета санкција, предложене мере је блокирала Финска, пошто се на црној листи нашао заменик председника Пограничне службе Русије Генадиј Медведев, који је укључен у дијалог о пограничним питањима Русије и Финске.
Недуго након што је његово име уклоњено са списка, усвајање санкција је блокирала Италија и то не због конкретних личности, него због принципијелних разлога. Премијер Италије Ђузепе Конте је изјавио да његова Влада тежи укидању европских санкција Русији.
Према наводима саговорника „Европске истине“, у отклањању италијанског вета је посредовала Литванија, која је пристала да прими пет сиријских породица које су стигле у Италију.
Без обзира на покушаје Украјине да се против Русије уведу жестоке ограничавајуће мере, Европска унија је на крају увела персоналне санкције само против осморице Руса, а Кијев је био приморан да прихвати ту одлуку, наводи лист.
У новембру прошле године три украјинска војна брода су прешла границу Русије, упловивши у њене територијалне воде. Бродови су из Црног мора кренули ка Керчком мореузу, игноришући легалне захтеве руских граничара, након чега су задржани. Ухапшена су и 22 морнара и два сарадника Службе безбедности Украјине који су били на бродовима.
Председник Русије Владимир Путин је оценио да је украјински председник Петро Порошенко том провокацијом намеравао да поправи свој рејтинг на председничким изборима у тој земљи.
