На априлском заседању Парламентарне скупштине Савета Европе усвојена је резолуција у којој се први пут од почетка кризе предлаже Русији да формира своју делегацију и да плати допринос за буџет Савета Европе.
Парламентарна скупштина СЕ је предложила и да се уведе „процедура заједничког реаговања“, у којој би учествовали уставни органи Савета Европе и генерални секретар те организације. Процедура би се примењивала у случајевима у којима држава-чланица нарушава своје уставне обавезе или не поштује основне принципе и вредности организације.
Кокс је подсетио да „резолуција о улози и мисији Парламентарне скупштине, која је усвојена прошле седмице у том телу већином од две трећине гласова, позива Руску Федерацију да што пре именује делегацију за Парламентарну скупштину у складу са својим уставним обавезама и да обнови обавезно плаћање доприноса“.
„Препорука Комитету министара Савета Европе, која је такође усвојена двотрећинском већином, тражи да се размотри предлог Парламентарне скупштине о утврђивању заједничке процедуре реаговања у ситуацијама када држава-чланица нарушава своје уставне обавезе или не поштује фундаменталне принципе и вредности које брани Савет Европе“, додао је Кокс.
Он је уверен да ће та нова процедура повећати способност организације да реагује када је неопходно.
„Препорука која обухвата неколико других одговарајућих одредби биће разматрана на предстојећој министарској конференцији у Хелсинкију… Резултати конференције ће бити веома интересантни и за Парламентарну скупштину у целини и мени као подносиоцу“, рекао је Кокс.
Односи Русије и Савета Европе су затегнути након што су током 2014. и 2015. године руским посланицима одузета бројна права због става о Криму. Москва је саопштила да не може да ради у таквим условима и обуставила своје учешће на седницама.
Крајем јуна 2017. године сукоб се додатно заоштрио. Москва је замрзнула део уплата у буџет организације док се потпуно не обнове овлашћења њене делегације. Међутим, руска страна је наставила рад на ратификацији конвенција.
Парламентарна скупштина Савета Европе је признала да су мере Москве довеле до финансијских потешкоћа: девет одсто буџета организације је замрзнуто, а дефицит је био око 1,5 милиона евра.
