Како је рекао, документ који је потписан још 2013. године, у којем се Приштина обавезала да ће формирати Заједницу српских општина (ЗСО), косовске власти саботирају, а ЕУ ништа по том питању не може да учини.
Поред тога, одлука косовских власти да формирају оружане снаге у потпуности је у супротности са Резолуцијом 1244 и све се то дешава уз пасиван став ЕУ, док се из НАТО-а могу чути одобравајуће оцене тог „нелегитимног корака Приштине“.
„Русија позива Брисел да утиче на Приштину да прихвати одговорност и реализује све своје обавезе у складу са одлукама Савета безбедности УН, у чију припрему су биле укључене све земље Запада, укључујући САД и Европе. Такође, позивамо Брисел да натера косовске Албанце да обуставе провокативну и конфронтациону политику“, истакао је.
На питање Спутњика шта мисли о све јачем притиску Запада да призна независност Косова, Лавров је рекао да очекује да ће се тај притисак, пре свега САД, појачавати до наредних избора у Америци.
„На Западу мисле да све могу да контролишу и да уређују међународно право како њима одговара“, рекао је Лавров и подсетио да је прошло 20 година од НАТО агресије, те да они и даље тврде да је то била оправдана акција и да се нису нимало покајали.
Лавров је додао и да је током састанка било речи и о изградњи гасовода „Турски ток“, тачније о перспективама његовог наставка до Србије.
Истовремено, српски шеф дипломатије Ивица Дачић је рекао да Србија без Русије не може да заштити своје националне интересе, те да нам Русија помаже у лобирању за повлачење признања.
„Србија без помоћи својих пријатеља, а Русија је њен најбољи пријатељ, не може да заштити своје националне и државне интересе“, нагласио је.
„Они траже да престанемо да лобирамо за повлачење признања Косова у замену за то да се вратимо за преговарачки сто“, истакао је Дачић.
Он је навео и да Београд неће пристати на уцене не због Русије, већ због Србије.
Руски министар иностраних послова је такође рекао и да Русија и Србија остају привржене наставку реализације свих комплекса билатералних односа на основу декларације о стратешком партнерству коју су председници обе земље потписали 2013. године.
Према његовим речима, током састанка са шефом српске дипломатије Ивицом Дачићем у Москви, констатовано је да Србија и Русија воде интензиван политички дијалог, а важну улогу у том процесу имала је посета Владимира Путина Србији у јануару ове године, али и две посете Александра Вучића Русији прошле године.
Такође, истакао је, шири се и сарадња на нивоу влада обе земље, а доказ за то је наредни састанак Међувладине мешовите комисије која ће бити одржана у јуну у Београду. Осврнуо се и на добру трговинску размену коју имају Русија и Србија, те је прецизирао да је до сада она износила око две милијарде долара.
Говорећи о спољној политици Београда, Лавров је рекао да поштује одлуку српских власти да Србија остане војно неутрална држава, што доприноси очувању мира и стабилности у Европи, али и цени то што Београд развија сарадњу са Организацијом за колективну безбедност (ОДКБ).
Говорећи о годишњици НАТО агресије на СРЈ, Лавров је оценио да је пре 20 година НАТО без мандата током два и по месеца бомбардовао тадашњу Југославију, што је довело до многобројних жртава и уништавања цивилне инфраструктуре, док је коришћење муниције са осиромашеним уранијом довело до бројних онколошких болести. Лавров је нагласио и да проблем са онколошким болестима у Србији и даље није решен.
„Под окриљем НАТО агресије дошло је и до многобројних злочина које су починили припадници ОВК, укључујући киднаповање људи са циљем трговине органима, што је после и објављено у извештају Дика Мартија, након чега је и донета одлука да се по том питању спроведе истрага. Са тим циљем је потом и оформљен специјални суд, али он још није почео да функционише“, додао је.
