Међутим, права намера слања британских хеликоптера у Естонију је да се та и остале прибалтичке земље чвршће вежу за НАТО, а са друге стране се подгрева антируска хистерија и у Британији и у балтичким државама, каже за Спутњик др Слободан Јанковић са Института за међународну политику и привреду.
И наравно, оно што је већ постало нека „колатерала“, а што иде уз такве активности, јесте и додатно скретање пажње јавности са неких текућих проблема у тим државама, додаје Јанковић.
Као пример наводи текуће проблеме са „брегзитом“, кад се дешава нешто тако да се „пумпа“ војском и плашењем од непријатеља, тада се скреће пажња са проблема дефицита демократије и да није испоштована народнa вољa на референдуму.
„Или у некој балтичкој држави, ако се скреће пажња са неких других проблема. У сваком случају, у овом тренутку то је најмање важно, а веома је важно настављање антируске хистерије и везивања ових држава за НАТО“, сматра Јанковић.
Иако су западни медији недавно писали да би Русија могла за три дана „прегазити“ све прибалтичке државе, тако да ни пет хеликоптера не би баш много помогло Естонији, Јанковић оцењује да НАТО ипак тактиком „корак по корак“ стално појачава своје присуство на руским границама.
„Они стално истичу, што је тачно, да је њих на руским границама мало, али ако погледате то што је мало, некако временом све више расте и једног момента поставиће се питање да ли је то баш тако мало“, истиче Јанковић.
Он подсећа да је Велика Британија пре две године поново вратила тенкове у Немачку, од прошле године су америчке војне трупе су у Пољској, у којој су такође успостављени радарски систем и противракетни штит, а постоје америчке војне базе у Румунији и Бугарској.
„Дакле, мало по мало јача то присуство НАТО-а на руским границама“, упозорава Јанковић.
