У трци за председника државе су Гордана Сиљановска Давкова, кандидаткиња опозиционе ВМРО-ДПМНЕ, затим Стево Пендаровски, ког је кандидовала владајућа коалиција СДСМ и ДУИ, и Бљерим Река, кандидат опозиционих албанских странака.
Према раније објављеним анкетама агенција МЦМС, „М Проспект“ и других, очекује се да ће у првом кругу на изборе изаћи око 47 одсто регистрованих бирача.
Фаворити су Пендаровски и Сиљановска (између 360 и 390 хиљада гласова), а на трећем месту је Река чија снага се процењује на око 95.000 гласова.
Са тим прогнозама углавном се слаже и политиколог из Скопља Бранко Ђорђевски, који напомиње да се анкете разликују, али да је према већини истраживања фаворит у трци за председника државе Стево Пендаровски.
„Међутим, разлика између њега и Сиљановске Давкове није велика и у зависности од анкете износи од 3 до 5 одсто. То уопште није много када се зна да је број оних који још нису одлучили за кога ће гласати износи од 11 до 16 одсто. Та групација неопредељених грађана, као и увек до сада, имаће пресудну улогу на изборима“, оцењује Ђорђевски.
Према његовим речима, нема сумње да ће се у другом кругу наћи кандидати владајуће коалиције и опозиционог ВМРО-ДПМНЕ, Стево Пендаровски и Гордана Сиљановска, с обзиром на то да трећи кандидат Бљерим Река има рејтинг од око 10 одсто.
„То није довољно да он уђе у други круг, иако је током кампање на бираче оставио позитиван утисак. Међутим, он има тај хендикеп што иза њега, иако се представља као грађански човек, а у свом програму се залаже за принципе правне државе и владавину права, ипак стоји опозиција која, да тако кажем, делује прилично у етничком кампусу. Он дакле остаје у том упоришту, те стога може рачунати само на гласове опозиције, али не и на гласове Македонаца“, указује Ђорђевски.
Река је иначе бивши амбасадор Македоније у Бриселу и проректор Универзитета Југозападне Европе у Тетову. Приликом кандидовања за председника добио је подршку опозиционих албанских странака Северне Македоније — „Алијансе за Албанце“ и покрета „Беса“.
Његов главни конкурент који ће представљати владајућу коалицију Стево Пендаровски универзитетски је професор и актуелни је национални координатор за учлањење у НАТО.
Противкандидаткиња им је Гордана Сиљановска Давкова, универзитетска професорка уставног права која долази из редова опозиционе ВМРО-ДПМНЕ. У кампањи је често негативно оцењивала потезе актуелне власти, а истицала родну равноправност.
„Ако су жене посланице, жене министарке, жене градоначелнице остале упамћене по свом интелекту, зашто једна од њих не би могла да буде председница? Мислим да ће то дати нови подстицај, енергију, креативност, а мушкарце ће учинити одговорнијим бићима и грађанима. Родитељство ће постати квалитетније. Мислим да је та хармонија и синергија потребна. Природа је савршени креатор. Ако жене у Македонији представљају 50 до 51 одсто становништва, зашто не би било и жене председнице? То је прави доказ демократских капацитета земље“, изјавила је у финишу председничке кампање кандидаткиња опозиције.
Према речима Ђорђевског, иако председник у Македонији има више церемонијалну функцију, па ови избори самим тим не делују превише значајни, далеко је од тога да су неважни. Напротив, каже наш саговорник, овде је реч о својеврсном референдуму о досадашњем, двогодишњем раду владајуће коалиције.
„Током тог периода донесен је, између осталог, Преспански споразум са Грчком, чиме је извршена радикална промена македонског имена, дошло је до ’отказивања‘ историје и свега другог што је то са собом носило. Затим је донет и закон о употреби језика којим је албански језик постао службени на целој територији Македоније, а десио се и низ других ствари које сада мотивишу опозицију да ове председничке изборе представе као својеврсни референдум и изборе на којима ће се делегитимизирати власт. Опозиција ове изборе види као увертиру за што је могуће брже, превремене парламентарне изборе“, примећује Ђорђевски.
Он подсећа да први круг председничких избора у Македонији не захтева изборни цензус, али да би председник био изабран потребно је да у другом кругу на гласачка места изађе 40 одсто грађана уписаних у бирачки списак. У супротном, избори ће бити поновљени.
