Нови пакет санкција против Русије предвиђа и њено искључење из међународног платног система Свифт, а та претња је сасвим реална. Такве мере су 2017. године примењене на Северну Кореју, а 2012. године на Иран. Разлог за искључење у оба случаја била је посебна резолуција УН. У складу са том директивом, извршни орган Свифт искључио је банке тих земаља из платног система.
Истовремено, за скоро пет година током којих се Русија налази под санкцијама америчког Стејт департмента, у Русији је изграђен унутрашњи систем плаћања за компаније и физичка лица, створен је национални систем платних картица, где се користи руска платна картица „Мир“, а почели су да је користе и у иностранству.
Руски платни систем све мање зависи од међународне инфраструктуре. Од 2016. до 2018. године, број операција обављених преко платног система у Русији порастао је са 25 на 54 одсто, изјавила је Ала Бакина, директорка одсека за национални платни систем Банке Русије.
Према речима Тимура Аитова, заменика председника Пододбора за платни систем и информациону безбедност Привредне коморе Русије, Русија врши велики број операција преко система Свифт и спада међу 20 највећих корисника. Могућност њеног искључења постоји, али је, уверен је Аитов, мала. Када би се то догодило, објашњава он, репутација тог система би опала.
Међутим, сматра Аитов, није немогуће да Русија буде искључена из тог платног система, што је показао и случај увођења санкција против руско-венецуеланске банке „Еврофинанс Моснарбанк“. То показује, додаје он, да су домаће компаније-провајдери под претњом да ће им САД увести санкције.
Подсетимо, „Еврофинанс Моснарбанк“ је под америчким санкцијама због повезаности са државном нафтном компанијом Венецуеле ПДВСА, против које је раније америчко Министарство правде увело ограничавајуће мере. Обустављање чланства „Еврофинанс Моснарбанке“ у платним системима „Виза“ и „Мастеркард“ резултирало је блокирањем тих картица које је издала поменута банка, како у иностранству тако и на територији Русије.
Као једну од опција Тимур Аитов наводи и ситуација у којој Русија не би била искључена из система међународног плаћања, него да дође до „меке саботаже“, односно успоравања функционисање кључних система.
У том случају, плаћање неће бити обављано аутоматски, већ мануелно и процес ће трајати веома дуго.
„Сада је веома тешко замислити да нека врста трансакције може да буде обустављена на три дана или целу недељу, иако је пре 15 година била популарна изрека: ’Ваш новац је на путу‘. Данас смо навикли на то да се чак и трансакција новца са картице на картицу преноси врши одмах у било којој тачки Русије“, подсећа Аитов.
Искључење земље из међународног система је, како се показало у пракси, веома опасно, јер светска заједница губи контролу над финансијским операцијама онога ко се искључио. Када је из система искључена Северна Кореја, у тој земљи су врло брзо почели да користе криптоактивна средства.
Иран је након искључења почео да користи националне валуте и активно су вршили обрачуне у бартер трансакцијама. Индија је за снабдевање нафте из Ирана увела систем плаћања у националним валутама.
Стручњаци сматрају да је потребно развијати пандане систему Свифт, а први корак је покушај комбиновања руског система плаћања са системом у Кини.
„Чим схвате да ће изгубити приходе и тржиште, Свифт и акционари тог система ће престати да врше притисак на Русију претњама искључивања из система“, уверен је Аитов.
