Пластичне кесе се, наиме, производе од полиетилена, нафтног деривата за чију разградњу је потребно чак 1.000 година, а отровне хемикалије притом доспевају у тло, језера, реке и мора.
Према процени америчког Завода за заштиту околине, светска потрошња пластичних кеса достигла је годишњи ниво до 1.000 милијарди комада, преноси „Вечерњи лист“.
Међутим, тек их се мање од један одсто рециклира због високих трошкова — пластичну кесу је скупље рециклирати него направити нову. Природа је та која плаћа највећи данак, јер осталих 99 одсто пластичних кеса загађује мора, реке и језера, ветар их разноси по копну, а канализација их односи у воде.
Безброј је документованих случајева у којима су животиње уместо хране прогутале пластичну кесу, а онда умирале у боловима због зачепљења или немогућности даљег прехрањивања.
На десетине хиљада китова, птица, фока и корњача сваке године умире због пластичних кеса на мору и у њему. Такође, много је случајева у којима су птице, рибе, корњаче или друге животиње остале запетљане у њима и данима умирале у мукама.
Распадом њихових лешева, пластика се поново враћа у природу и циклус се може понављати стотинама година.
Бројне земље широм света су схватиле опасност коју представљају пластичне кесице и увеле забрану или порезе на њихову употребу.
