„Врховна рада се припрема да суштински ограничи овлашћења председника. Новоизабрани председник могао би да се претвори у формалну фигуру, везану сложеном мрежом управљачке бирократије… Већина предлога је неуставна“, написао је Писаренко на Фејсбуку.
Он је приложио и текст нацрта закона којим се подразумева уношење измена у низ украјинских закона којима се утврђују овлашћења председника, премијера и Врховне раде.
Према документу, низ овлашћења која је раније имао председник, била би предата премијеру и парламенту. Није наведен аутор текста, него је само указано да га „подносе народни посланици“.
Нацрт закона подразумева да организовање и контрола делатности Службе за безбедност Украјине прелазе у надлежност Врховне раде. Парламент би такође био надлежан и за именовање и разрешавање дужности шефа специјалне службе. Према актуелном законодавству, председник државе лично доноси одлуку о постављању првог човека Службе за безбедност Украјине.
Нацрт закона подразумева и да Врховна рада преузима надлежност над именовањем шефа Националне банке Украјине, на основу предлога председника.
Једна од предложених норми је и да председник подноси Врховној ради имена кандидата за шефа дипломатије и министра одбране на основу предлога коалиције посланичких партија, а не по сопственом избору.
Нацртом закона упрошћава се и процедура опозива председника. За започињање процедуре довољна је иницијатива генералног тужиоца, политичке партије или посланичке групе. Према нацрту закона, након подношења предлога за опозив председника парламенту, документ мора да одобри најмање 226 посланика. На основу те одлуке формира се специјална привремена комисија која разјашњава околности изложене у предлогу за опозив.
Парламент с најмање 300 гласова усваја оптужницу против председника која се упућује Уставном и Врховном суду. Уколико судови усвоје оптужницу, парламент треба с најмање три четвртине, односно 337 посланичких гласова да потврди одлуку суда.
