Заменик председника општине Стојанча Арсић сматра да се директор Дома културе Јетмир Исмаиљи није самостално одлучио на укидање руско-српског филма, већ да му је то сугерисао „неко са стране“.
„Ако он није имао договор о томе са партијом која га је поставила, није имао консултације са локалном самоуправом, а знамо да није толико способан да сам донесе такву одлуку, мислим да се ту игра нека друга игра. Неко покушава да дигне тензије на југу Србије, док се нешто крупније дешава. Много пута раније су тако радили, кад се друго нешто догађа, онда се упере очи на југ Србије“, каже Арсић за Спутњик.
Управо он овој причи даје нову димензију, јер открива да су, за разлику од директора Дома културе, Срби толико толерантни да су дозволили да Албанци годинама у тој установи приређују манифестацију ’Мајски дани‘ којом обележавају годишњицу погибије команданта бивше „оружане војске Прешева, Бујановца и Медвеђе“ Ридвана Ћазимија — Команданта Лешија.
Ћазими је учествовао у борбама на подручју Хрватске и БиХ, ратујући против Срба, а борио се и у редовима „ослободилачке војске Косова“.
Уз Шефкета Муслијуа, Мухамеда Џемајлија и Мустафу Шаћирија командовао је ОВПМБ-ом од 1999. до 2001. године и учествовао у многим терористичким нападима на српску војску и полицију. Био је и шеф преговарачке делегације ОВПМБ-а у разговорима о предаји оружја, а погинуо је приликом повлачења по завршетку сукоба.
Срби никад нису бучно поставили питање зашто се то ради или причали о последицама које то може да изазове, а представницима Албанаца сада смета филм о помирењу, напомиње Арсић. Он додаје да Бујановац и данас има проблем због такозване „ослободилачке војске“. Ово илуструје и примером:
„Ми овде још имамо много минских поља која су поставили људи који нису са територије Бујановца и Прешева, већ су дошли плаћеници или неки добровољци и поставили мине. Нема никаквих шема, мапа, тако да имамо велике проблеме, упркос деминирању које траје већ годинама. Никад то не може до краја да се очисти“, наглашава Арсић.
Никола Лазић, уредник портала „Бујановачке“, који је јавности открио да је филм скинут са репертоара, за Спутњик каже да је ова криза била добра прилика да се направи контратежа, јер Срби годинама посматрају спортске турнире и културне догађаје посвећене Лешију, на које не гледају с одобравањем.
„Леши има култни статус међу Албанцима на југу Србије, мислим да буквално нема куће која нема његову слику на зиду изнад телевизора или макар календар са његовим ликом. Интересантно је да је Арсић то поменуо први пут. До сада се никада нико од српских политичких лидера званично није огласио, а манифестација се одржава годинама“, примећује Лазић.
Он подсећа да је држава Србија већину припадника те војне формације амнестирала након преговора 2000. и 2001. године. Одговарали су само они који су били умешани у класична кривична дела, као што је пљачка. Због тога не треба да чуди отворено слављење Лешија сваког маја, наводи Лазић.
„Када би на улици питали просечног Србина шта мисли, он би рекао да треба то све да се похапси. Ваља рећи да су многи Албанци који овде живе били припадници ОВПМБ, преподне су ишли на посао, и у државне институције, а поподне су облачили униформе и били припадници те формације“, објашњава он.
Светислав Величковић, председник Удружење грађана „Одбор за људска права“ открива да је прослављање команданта терористичке организације и истицање албанске заставе у Бујановцу само врх леденог брега који се игнорише.
Та организација је одмах после оружаних сукоба на том подручју сакупила седам и по хиљада потписа којима је од тадашњег председника тражила да се обрати посебна пажња на закулисне радње Албанаца. Иста процедура поновљена је недавно, али одговора нема, ни из Председништва, ни из Координационог тела Владе за овај део Србије, истиче Величковић.
„Тражили смо да се утврди тачан број становника, бројали смо од куће до куће и установили да има 11.923 Албанца у Бујановцу, на сајту стоји да општина има 54.000 становника, а ми тврдимо да их има максимално 30.000. Уписани су и они који живе на Косову и Метохији, Македонији, то је њихово покретно бирачко тело. Томе већ једном треба да се стане на пут“, захтева Величковић.
Он додаје да је један од проблема и укидање ћирилице на сваком јавном месту, што је кршење Устава када је реч о употреби језика и писма. Ми немамо проблем са двојезичним таблама, немамо проблем са албанским језиком, али ћирилица се смишљено протерује, то је део притиска на Србе да оду са југа, као што су отишли са Косова, наглашава Величковић.
„Мислим да држава треба да стане на пут самовољи Албанаца и да уведе принудну управу у општини. Бујановац је зрео за принудну управу јер се не поштују ни закони, ни Устав Републике Србије. Ја свима пишем, али нико ни у Београду, ни овде не реагује“, истиче Величковић.
Председник Координационог тела за Бујановац, Медвеђу и Прешево Зоран Станковић за Спутњик каже да после празника путује на југ како би се упознао са новим детаљима у вези са пуштањем филма „Балканска међа“, али и са последицама које је изазвала забрана пројекције.
Српски део владајуће коалиције у Бујановцу чека да се Албанци међусобно договоре и дају предлог шта даље са филмом, а затим следе заједнички разговори. Опозициона Српска напредна странка тражи хитну смену директора Дома културе.
Сви покушаји да ступимо у контакт са лидерима албанских партија које су на власти у Бујановцу и директором Дома културе остали су без успеха.
