Макрон је оценио да „заједничке границе, Шенген, као и Даблински споразум више не функционишу“, мислећи на неуспех Европске уније да ревидира систем азила.
Према одредбама Даблинског споразума, држава-чланица која је одговорна за решавање захтева за азил избеглица или миграната је прва земља у којој су ушли азиланти.
Међутим, избегличка криза која је погодила Европу у пероду 2015-2016. године показала је да већина тражилаца азила не жели да остане у земљи првог уласка ЕУ (најчешће у Грчкој, Италији или Шпанији), већ настоје да стигну до Немачке или Шведске.
Макронова идеја о новим преговорима о Шенген зони са мање држава чланица нису новина. На неформалном самиту Европске уније у Салцбургу прошле године, он је критиковао државе Вишеградске групе (Пољска, Мађарска, Чешка и Словачка) јер одбијају да преузму мигранте у оквиру програма за размештање Европске комисије.
Француски председник је том приликом рекао да ће „земље које не показују солидарност на крају морати да напусте Шенген и више неће добијати финансијску помоћ из структурних фондова“.
Шенген зона са мање државе-чланица, према наводима Еуроактива, највероватније би искључила Грчку, која се сматра проблематичном чланицом у смислу ефикасности у процесуирању захтева за азил, пренео је Танјуг.
„То би такође било ’поливање хладном водом“ три земље кандидаткиње за Шенген зону, Бугарску, Румунију и Хрватску, које се такође надају приступању Шенген зони“, пише „Јуроактив“.
