„Ова неусклађеност раста сада је достигла тачку коју је заиста немогуће одбацити као случајност. То није оно што смо очекивали“, каже Адам Рајс, добитник Нобелове награде и истакнути професор физике и астрономије на Универзитету „Џон Хопкинс“.
Брзина експанзије универзума, позната као Хабл константа, централни је део физике и нашег разумевање универзума, преноси Б 92.
У неколико наврата, међутим, примећене су неочекиване промене. Такве промене подстакле су астрономе на размишљање.
Ново истраживање потврђује да је потребан детаљнији рад како би се објаснио раст свемира.
Истраживање је спровео професор Рајс са својим тимом, а анализирао је светлост 70 звезда из галаксије у близини наше, познате као Велики Магеланов облак. Они су мерили међугалактичку удаљеност, а нова метода омогућила им је да то учине много брже.
Иначе, телескоп Хабл је могао да посматра само једну звезду сваки пут када орбитира око Земље у 90 минута, али уз нову методу сада може да посматра на десетине звезда у исто време.
Користећи се тим подацима, истраживачи су израчунали Хабл константу и увидели којом брзином се шири свемир.
Рајс каже како је јасно да брзина експанзије није била у складу са оним што су очекивали.
„Једно је мерење колико брзо се свемир данас шири, а друго је предвиђање засновано на физици раног свемира и на раним мерењима“, истакао је професор.
Ипак, он и његов тим нису могли да појасне зашто се дешава убрзана експанзија свемира, али настављају свој рад у вези са Хабловом константом.
