Према речима члана Одбора Савета Федерације Русије за међународне послове Олега Морозова, реализација плана Слободне демократске партије Немачке само ће довести до ескалације напетости у Донбасу.
Сенатор је истакао да иницијатива немачких посланика ничему не води.
„Данас не постоји никакав пут осим Минских споразума“, нагласио је Морозов.
Он је подсетио да Москва није страна у унутрашњем украјинском сукобу. Према његовим речима, повезивање питања решавања ситуације у Донбасу са утицајем на Русију је апсурдно.
Према речима председника Одбора Савета Федерације за међународне послове Константина Косачова, немачка стратегија нема ни најмању перспективу.
Он је напоменуо да Бундестаг намерава да изврши „значајно застрашивање“ првенствено цивилног становништва самопроглашених ДНР и ЛНР. Међутим, становнике тих република немогуће је застрашити, а они немају где да се повуку, сматра сенатор.
Стратегија о Донбасу треба да буде усмерена на заштиту политичких, друштвено-економских и грађанских права становништва у зони сукоба, додао је Косачов.
Посланици Државне думе Русије скренули су пажњу на чињеницу да објављени план не доприноси решавању сукоба, већ, напротив, повећава његову напетост.
„Ова господа треба да се смире. Становници Доњецке и Луганске народне републике направили су свој избор“, изјавио је за Спутњик заменик председавајућег Одбора Државне думе Русије за међународне послове Дмитриј Новиков.
Према његовим речима, Русија ће подржавати становнике ЛНР и ДНР, укључујући и као земља за коју ти људи представљају сународнике.
„И ово не значи само право да се говори са позиције њихове заштите, већ и одговарајућу дужност“, објаснио је посланик.
Са своје стране, професор Катедре за компаративне политичке науке на Универзитету за пријатељство међу народима Јуриј Почта истакао је да се политика западних земаља према Донбасу није суштински променила, а план немачке партије сведочи о томе да Берлин подржава кијевске власти.
„Мински споразуми предвиђају веома систематичан низ мера које омогућавају да се блокада укине у многим аспектима, спроведу амнестија и избори и обезбеди правна заштита становништва Донбаса. Никаква полиција не може дефинитивно да реши овај проблем“, рекао је стручњак у интервјуу за РТ.
Раније је немачки часопис „Билд“ јавио да је посланичка група Слободне демократске партије Немачке у Бундестагу усвојила документ којим се предлаже нова стратегија за решавање ситуације на истоку Украјине. Стратегија названа „Миру у Украјини потребан је нови импулс“ усмерена је на вршење великог притиска на „спољног агресора“, при чему се мисли на Русију.
За то се предлаже слање мисије УН или додатних снага цивилне полиције из Немачке, како би извршиле значајно „застрашивање“.
Украјинске власти су у априлу 2014. покренуле војну операцију против Доњецке и Луганске народне републике, које су прогласиле независност након државног преврата у Украјини у фебруару 2014. године.
Кијев не признаје ДНР и ЛНР и сматра територије тих двеју република окупираним, а устаничке снаге терористичким.
Питање решавања ситуације у Донбасу разматра се, између осталог, и на састанцима контакт групе у Минску, која је од септембра 2014. године усвојила три документа који регулишу кораке за деескалацију сукоба. Међутим, и након споразума о примирју између сукобљених страна и даље долази до размене ватре.
Кијев је више пута оптуживао Москву за мешање у унутрашње послове Украјине. Русија то негира и такве оптужбе назива неприхватљивим. Москва је више пута изјављивала да није страна у унутрашњем украјинском сукобу и да је заинтересована да Украјина превазиђе политичку и економску кризу.
