Нацртом поменуте изјаве, чији факсимил је објављен на овом порталу, договорено је наводно да се Београд и Приштина поново конструктивно укључе у дијалог, уз посредовање Европске уније а с циљем постизања свеобухватног и коначног споразума.
Према овом нацрту, учесници самита су, имајући у виду заједничку европску будућност Западног Балкана, похвалили успешан споразум између Грчке и Северне Македоније о имену, као, како се наводи, пример за решавање сукоба.
Посебно је, додаје се, наглашен значај постизања споразума о пуној нормализацији односа Београда и Приштине, који би обезбедио европску перспективу Србији и Косову и стабилности у региону.
Учесници су се, пише у нацрту, сложили да сваки споразум треба да буде инклузиван, политички одржив и да допринесе регионалној стабилности.
„Србија и Косово су договорили да убрзају напоре за имплементацију постојећих споразума и да се поново конструктивно укључе у дијалог, уз посредовање ЕУ, с циљем постизања свеобухватног коначног споразума“, наводи се такође у објављеном нацрту изјаве.
Наглашен је, додаје се, значај процеса укључивања и транспарентности у преговорима, који би требао да буде праћен напорима за изградњу поверења.
Учесници су се, стоји такође, сложили да појачају напоре на успостављању регионалне економске зоне.
Додаје се да су сви учесници берлинског самита потврдили своју посвећеност сарадњи у структури такозваног Берлинског процеса.
„Везе, економија, слободна трговина, сарадња у питањима безбедности, размена младих и друга питања су стубови тог процеса. Потврђена је подршка Канцеларији за регионалну сарадњу за младих (РИЦО)“, стоји у поменутом нацрту у којем се додаје да ће наредни самит тзв. „западнобалканске шесторке“ у Познању, у Пољској.
Наводи се и да су се учесници сложили да повећају сарадњу у спречавању радикализма и борби против тероризма и незаконите трговине „малим и лаким оружјем“, као и илегалне миграције.
Нагласили су, стоји у нацрту, непоколебљиву посвећеност демократији, владавини права и добром управљању, борби против корупције и организованог криминала, те оснаживању улоге цивилног друштва и независних медија.
Сложили су, додаје се, да су одрживе реформе кључне за европску перспективу региона и оснаживање друштвених вештина против изазова времена, како унутрашњих тако и спољних.
Такође, учесници су потврдили своју преданост стабилности у региону, пише у нацрту који су обезбедили портал „Телеграфи“ и ТВ „Дукађини“.
Берлински самит тзв. „западнобалканске шесторке“ сазвали су немачка канцеларка Ангела Меркел и француски председник Емануел Макрон, а присуствоваће му и шефица европске дипломатије Федерика Могерини.
Приштинска Коха подсећа да председник и премијер привремених приштинских институција, Хашим Тачи и Рамуш Харадинај, у Белин одлазе са различитим ставовима — док Тачи заступа опцију која подразумева промену граница Косова и Србије, Харадинај се томе одлучно противи.
Јединица заједнички став Тачија и Харадинаја на овом скупу биће њихова, како се наводи, молба ЕУ да убрза доношење одлуке о визној либерализацији.
За аналитичара Бељуља Бекаја, важније од става косовских политичких лидера биће спремност учесника да постигну компромис за наставак процеса дијалога.
Бекај верује да ће Харадинај пристати на укидање сто одсто увећаних такси на робу из Србије и БиХ, док ће председник Србије Александар Вучић и Тачи „уклонити питање поделе“ Косова.
„Јавне изјаве које се очекују и обећања домаћина о визној либерализацији визног режима су само транспарентни параван“, рекао је Бекај за Коху.
Међутим, на овом самиту, према мишљењу аналитичара, треба коначно решити застој у дијалогу, као и разјаснити ставове око идеје корекције границе између Косова и Србије, пише приштински Зери.
Двојица косовских институционалних лидера, Хашим Тачи и Рамуш Харадинај, констатује Зери, пре одлазак у Берлин нису дали ни наговештај да су приближили своје ставове о питањима везаним за дијалог.
Уместо тога, подсећа се да је Тачи уочи одласка у Берлин поново поменуо питање корекције границе са Србијом, рекавши да се нада да ће ова идеја наћи подршку и на данашњем састанку.
