Председник Србије Александар Вучић рекао је да није превелики оптимиста кад је реч о самиту у Берлину, и истакао да ће Београд с представницима Приштине наставити разговоре чим буду укинули таксе на српску робу.
Упитан да ли би за почетак то могао да буде први резултат састанка, то јест нешто због чега би се он могао сматрати успешним, Милован Дрецун, председник скупштинског одбора за Косово и Метохију каже да донекле охрабрује изјава Емануела Макрона, дата уочи самита, да треба сагледати све опције — али да поруке лидера привремених институција у Приштини послате уочи састанка не остављају простора за превелик оптимизам.
Занимљиво је да је Хашим Тачи рекао да нема договора док се САД не укључе у процес, јер се ЕУ „показала неспособном, није јединствена и не може да реши проблем Косова, већ то могу само САД“.
Упитан како у будућности види улогу Европске уније у процесу договора Београда и Приштине, Дрецун за Спутњик каже да у том погледу није превелики оптимиста.
„Ми можемо да дискутујемо с Приштином у недоглед, али те дискусије већ неко време не доносе никакве резултате. Потребно је постићи конкретан резултат, а конкретан резултат би био да се Приштина натера да одустане од једностраних мера као што су таксе, и да се наставе разговори о решавању коначног статуса Косова и Метохије. Међутим, питање је да ли је то могуће постићи; између бројних фраза о стабилности региона и европској перспективи које сви непрестано понављају, малу наду је можда пробудио француски председник Макрон, који је рекао да треба приступити решавању косовског питања ’без табуа и ограничења‘, што се прилично разликује од става Немачке, која сматра да је питање државности Косова завршено и да се о томе не може разговарати, већ се мора постићи свеобухватан правно-обавезујући споразум којим би Србија признала ту лажну државу — а зна се да Србија, бар за време ове власти, то неће учинити“, рекао је Дрецун.
Највећи успех био би, додаје наш саговорник, да се у скоријој будућности дефинишу кораци који би могли да доведу до наставка дијалога двеју страна и то би, како каже, уједно био и највећи успех. Али, поставља се, као и обично, питање — да ли ће Приштина то испоштовати?
„Након Берлина, уследиће њихове консултације са Вашингтоном, и треба видети како ће Американци реаговати; поучени искуством досадашњег понашања Приштине, шансе да се нешто суштински помери с мртве тачке су веома, веома мале“, каже Дрецун за Спутњик.
Упитан на који начин „запаљиве“ изјаве Хашима Тачија уочи сусрета са српским званичницима, у којима он сад већ редовно тражи прикључење Прешевске долине Косову, онемогућавају даљи разговор о компромису, Дрецун одговара:
„Хашим Тачи у тој гомили неостваривих претњи које упућује Србији заиста почиње да карикира читаву ситуацију, и да самог себе извргава руглу. То што он прича нема благе везе с реалношћу; он то више не може да прода ни сопственој, албанској јавности на Косову, а Србију то свакако не додирује ни у ком погледу — не може ни да нас заплаши, ни да нас наведе на попуштање“.
С друге стране, каже Дрецун, Тачи је у праву када каже да без Американаца не може да се постигне решење.
„Пошто Американци ћуте и чекају да виде шта ће даље бити, ја очекујем да ће они покушати да ту игру на досадашњи начин воде и даље, и ипак је дотерају до краја. Мислим да капацитет тренутног немачко-француског двојца није довољан да преузме иницијативу, да потисне у други план Европску унију и САД и да изгура коначно решење. Поред тога, питање је и какво би то решење било — да Србија призна Косово као државу то није то, а то траже Немци, дакле треба сачекати и видети да ли ће бити било каквог напретка“, каже на крају разговора за Спутњик председник скупштинског Одбора за Косово и Метохију.
