„Што се тиче ’Турског тока‘, уверени смо да ће пројекат бити пуштен у рад до краја ове године. Што се тиче морског дела, већ је завршено постављање цеви на дну мора, тренутно се завршавају радови на пријемном терминалу. ’Гаспром‘ заједно са својим партнером, компанијом ’Ботас‘, обавља радове на изградњи копнене транзитне деонице. Напредак је прилично опипљив, у Турској су већ почели радови на заваривању и изградњи цеви, тако да не сумњамо да ће пројекат прорадити крајем ове године“, објаснио је Хандога.
Он је напоменуо да се даљи развој капацитета за транспорт гаса у Европи ван Турске налази изван надлежности „Гаспрома“, јер га спроводе национални транспортни оператери. На пример, бугарски оператер за гасни транспортни систем „Булгартрансгаз“ објавио је почетком априла да је изабрао извођача за пројектовање и изградњу гасовода који ће примити гас из „Турског тока“.
„У Србији су радови у припремној фази. Изабран је подизвођач, закључен је уговор. Пројектна компанија која реализује пројекат развоја гасног транспортног система Србије добила је 5. марта одлуку српског регулатора за повлачење из европског законодавства у форми у којој је имплементирана у српско законодавство“, подсетио је Хандога.
„У принципу, не видимо никакве суштинске проблеме ни у једној деоници „Турског тока“, као ни у даљем развоју националних гасних транспортних система, било да је то Бугарска, Србија или Италија“, напоменуо је Хандога.
Пројекат „Турски ток“ подразумева изградњу гасовода који се састоји из два крака, капацитета од по 15,57 милијарди кубних метара.
Први крак је предвиђен за испоручивање гаса из Русије турским потрошачима, а почеће да ради током ове године. Други крак је намењен за снабдевање земаља јужне и југоисточне Европе, а његово пуштање у рад планирано је за 2019. годину.
