На снимку објављеном на интернету, који траје 18 минута, човек који личи на лидера терористичке групе ДАЕШ, Абу Бакра ел Багдадија, признао је пораз ДАЕШ-а од пре месец дана у сиријском Багузу, последњој територији која је припадала тој групи и најавио освету за његове убијене и заробљене саборце. Напади у Шри Ланки, како је рекао, јесу управо то, једна од 92 операције у осам земаља.
Крајем марта лист „Араби ел Џадид“, позивајући се на извор у ирачким безбедносним агенцијама, јавио је да је Ел Багдади офарбао браду, угојио се и покушава да побегне из Сирије у Ирак. А у августу прошле године телевизија „Сумарија“ је, позивајући се на извор у ирачким обавештајним службама, јавила да Ел Багдади лежи у постељи након тешког рањавања и да фактички не води групу.
Професор Факултета политичких наука, политиколог религије др Мирољуб Јевтић сматра да суштина није у томе да ли је снимак аутентичан или не.
„Могуће да буде и да није аутентичан, могуће је и да је он мртав, могуће је све, али организација коју је он ставио на ноге дефинитивно није мртва. Говорити о броју операција које су изведене или нису је спекулација у коју не могу да се упуштам. Али да ће се са таквим акцијама наставити, то је више него извесно“, каже Јевтић за Спутњик.
Оно што је, по његовом мишљењу, веома битно, а што је Ал Багдади увео као новину у организацију исламских терористичких покрета, односно идеја, јесте да је успео да активира људе који се слажу са његовим идејама, а који са њим уопште нису организационо повезани. И то је, како каже, оно што је најопасније.
„Таквих људи, према процени познатог истраживачког института ’Пју‘ (Pew) из Америке, има од 10 до 15 одсто међу муслиманима. Ако се према америчким информацијама број муслимана данас у свету процењује на око 1,6 милијарди, то значи да се та цифра врти око 200 милиона људи који деле његове идеје“, указује саговорник Спутњика.
А Ел Багдади, односно његови најближи у врху ДАЕШ-а, како напомиње, упутили су поруку свим људима који га следе, да свуда где год могу на све могуће начине наносе удар, пре свега, немуслиманима, а онда и муслиманима које они сматрају вероодступницима.
„То подразумева да се може очекивати низ индивидуалних акција, као што их је већ било, које ће спроводити појединци, као што су напад ножем, напад пиштољем, бацање бомбе, тровање“, прецизира наш познати политиколог религије.
А за ту врло озбиљну опасност, каже да је крив западни начин мишљења, а одговаран цео свет и на истоку и на западу, зато што је проучавање религије било потпуно занемарено или чак и опасно по оне који су се тиме бавили.
„Свет мора да схвати да муслимани нису терористи, да ислам није терористичка религија, али да 200 милиона муслимана сматра да је тероризам легитимна чињеница“, напомиње Јевтић, али и указује да „свет није могао да схвати да је исламски начин живота неспојив са неисламским политичким порецима“.
Непознавање религија је, сматра он, много утицало да политичари доносе одлуке какве су доносили. Подсетио је на оцену француског филозофа и писца Режиса Дебреа, који је једно време био и саборац Че Геваре, који је пре четири године у Београду на питање шта би саветовао политичарима у свету рекао да је услов за успешно бављење политиком да проучавају историју религије.
Констатујући да се степен религиозности муслимана само повећава, он сматра да се после пораза ДАЕШ-а у Сирији могу очекивати само нови терористички акти, какав је био и недавни на Шри Ланки. Полиција ће неке успевати да спречи, али неке неће, упозорио је Јевтић.
