У оквиру програма обиљежавања овог стравичног догађаја служени су света архијерејска литургија и помен, а у сали Центра за културу приказан је филм „Да се не заборави“ и представљена је књига „Последња линија одбране“ аутора Радана Николића.
Свету архијерејску литургију у Цркви Свете Петке у Мурину служили су Његово високопреосвештенство архиепископ цетињски, митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије и Његово преосвештенство епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије са свештенством, уз молитвено учешће вјерног народа.
Високопреосвећени митрополит Амфилохије је у литургијској проповједи казао да је дан Христовог васкрсења најсветији дан у историји свијета и рода људског.
„То свједочи и ово свето мјесто гдје је извршен један од најновијих злочина над Црквом и дјецом Божјом. Овдје су пострадали Мирослав, Јулијана и Оливера, Манојло и Милка од савремених натопактовских нацифашиста“, казао је Амфилохије.
Истакао је да је оно што се догодило у Мурину наставак онога што се догодило са селима Великом и Полимљем, када су током Другог свјетског рата на стотине жена, старијих и дјеце били поклани од Скендербег дивизије и нациста онога времена:
„Данас спомињемо те новомученике у Мурину, који су пострадали као Божја дјеца и људи од НАТО пакта, који је трагедија наше данашње власти у Црној Гори, која је постала члан тог пакта.“
НАТО пакт је наставак нацифашизма у Европи над европским народима, а свједочанство и свједоци тога је да је оно што су нацифашисти радили широм наше земље 1941-1945. године настављено бомбардовањем БиХ, Републике Српске, Србије и Црне Горе, нарочито Косова и Метохије:
„Плод тога бомбардовања је страшнији од онога што се догодило за вријеме тзв. ’велике Албаније‘. Плод онога је био ослобођење Косова и Метохије, а плод овога је одузимање КиМ и његово предавање у руке оних који су стид и срам не само Европе, него и честитог албанског народа, јер су направили велике злочине. На тим злочинима они заједно са НАТО пактом настављају да дјелају.“
По завршетку литургије код спомен-обиљежја одржан је помен муринским мученицима, након чега се учесницима молитвенога скупа обратио преосвећени епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије.
Владика је казао да нас је овдје сабрала жртва невине дјеце и одраслих који су пострадали прије 20 година од злочиначке нацифашистичке натовске руке:
„И данас пред Богом гледамо кроз жртве дјеце Мирослава, Јулије и Оливере и одраслих Вукића, Манојла и Мирке. Вјерујемо да је њихову жртву Господ примио у своје божанско небеско наручје и да су они у слави пред престолом његовим и да нас заступају пред лицем Божјим. Исто тако, пред Богом је и злочиначка НАТО армада, којом се поноси западни свијет, па нека Бог суди ко је пред Богом исправнији: дјеца и невине жртве или они силници земаљске власти и моћи са демонском намјером и наоружањем које разара градове и земље“, казао је Јоаникије.
Преосвећени је нагласио да једна кап крви ове невине дјеце много више значи пред Богом од свих оних који су учествовали у разарању наше отаџбине и подсјетио да смо били у рату, али да наше власти кажу да нијесу, као и да смо бранили нашу отаџбину од оних који су жељели да распарчају нашу земљу.
„Данас вршимо помен на овоме мјесту муринске голготе, које се придружује свим оним мјестима на карти наших новијих страдања, од Лике и Лоре до Београда и Кошара и широм српских земаља“, нагласио је владика Јоаникије.
