Александар Сафонов, стручњак за Балкан и бивши професор МГУ, сматра да ни Меркелова ни Макрон реално не очекују промену ситуације, те да је самит у Берлину био само показивање амбиција Француске и Немачке и демонстрирање да разумеју одговорност за европски континет.
„Читав самит је више био церемонијална ствар, него неки покушај да се сукоб реши“, верује Сафонов.
Георгиј Енгелхарт, експерт за Балкан са Института за словенске студије Руске академије наука за Спутњик, каже да је одсуство конкретних резултата у Берлину последица и чињенице да је председник Александар Вучић претходно у Пекингу разговарао о косовском питању са лидерима Кине и Русије, након чега је поновио став да је признање самопроглашене независности Косова неприхватљива варијанта.
Руски експерт подсећа да је од почетка прошле године главни захтев Београду био што скорије фактичко признање независности Косова, односно постизање споразума о свеобухватној и правно обавезујућој нормализацији односа Београда и Приштине.
„Али постоји и варијанта признања која би Приштини омогућила улазак у међународне организације, идеално би било у УН, али пре свега у НАТО“, каже Енгелхарт, уз констатацију да чак ни тако утицајна влада као што је Вучићева не може да ризикује да иде на тако велики уступак Приштини.
С друге стране, ту је и став савезника Србије Москве и Пекинга, а позната је позиција Русије да прихвата било које решење на бази Резолуције 1244, а то је управо оно што не желе и Берлин ни Париз, примећује наш саговорник.
На питање остаје ли простора за било какав компромис после изјава приштинских званичника у Берлину које су традиционално неприхватљиве за Београд, Енгелхарт истиче да Косово остаје проблем не само за Београд, већ и за Приштину, ма колико тамо причали да је то питање решено.
„Он остаје проблем и за Запад, и за Брисел, Вашингтон, Берлин, Париз. То питање није затворено, иако о томе причају и у САД и у Немачкој. Засад нема сагласности Београда да се одрекне властите територије, па дакле ни решења за тај спор. А то значи да остаје и основа за преговоре и за компромисе. Зато што су све стране заинтересоване да се пронађе решење“, каже он.
Енгелхарт објашњава и да Приштина максимално покушава да искористи слабост преговарачке позиције Београда и капитализује његову кључну грешку, а то чињеница да је унапред направио огроман број уступака Приштини на основу Бриселског споразума, а да ништа није добио заузврат.
„Други моменат који је врло важан са становишта Приштине јесте реална конкуренција између Тачија и Харадинаја која резултира тиме да они на сваки начин исказују своје националпатриотске позиције и кваре један другом преговарачку политику. Рецимо, док је Тачи покушавао неки дијалог са Вучићем, Харадинај је крајем прошле године уложио силне напоре да те преговоре сломи и блокира. Случај са царинама је одличан пример за то како је Харадинај спречио сваку могућност да Тачи убележи преговарачке поене с Вучићем“, објашњава руски експерт.
Према мишљењу Александра Сафонова, маневарски простор за решење косовског питања можда ће се појавити за 10-15 година када са сцене оду актери који су, на овај или онај начин, учествовали у конфликту — или непосредно, или су ученици оних који су били непосредни учесници.
„Када дође нека нова генерација политичара вероватно ће бити лакше да се потраже прагматичније варијанте решења“, сматра Сафонов.
Говорећи о могућим решењима Сафонов каже да су кориговање граница или двоструки суверенитет компликовани са правног становишта, те ће Приштини и Београду бити тешко да постигну консензус око тога. Кориговање граница би подразумевало размену Севера Косова за енклаве на територији централне Србије, што би било и правно сложено и тешко објашњиво за бираче, напомиње тај експерт.
Додаје да је, с друге стране, двоструки суверенитет можда и добра концепција, али слабо применљива за решавање балканских прилика.
„Концепција двоструког суверенитета је главни проблем за Београд управо због тога што би то био споразум који би, обрни-окрени, значио званично признање независности преостале територије Косова, а опет би неке српске енклаве попут Грачанице остале изван тог двоструког суверенитета. Ако се негде другде та формула може и разматрати, као у случају Северног Кипра, за Балкан је то веома тешко“, наглашава Сафонов.
Ни концепт две Немачке, према мишљењу тог експерта, није погодан за Балкан.
„Можда звучи песимистички, али тренутно смо сведоци да су европске земље у стању да замрзну сукоб, као што је рецимо у БиХ, али нису у стању да предложе ефикасне механизме за њихово решење. Неки успех имале су само у нормализацији односа Грчке и Северне Македоније, али и то је изазвало тако оштру реакцију да ће остале балканске земље сто пута промислити пре него што предузму нека слична решења“, закључује Александар Сафонов.
