Није потребно бити геополитички експерт да бисте увидели по ком принципу се планира смена власти у Венецуели након које би дошао „грађански“ лидер по мери Сједињених Америчких Држава.
Наиме, имајући у виду да је Венецуела једна од земаља са највећим природним богатствима, прије свега нафтом, више је него очигледан покушај Америке да прошири своју „демократију“ и на ту земљу, односно, другим речима, покушај да је коначно стави под своју контролу.
Та контрола им је пошла за руком и у случајевима на Блиском истоку, попут Ирака, Либије, Сирије и других, али и овде на Балкану, попут случаја бомбардовања 1999. године, када су се директно умешали у унутрашњу политику Савезне Републике Југославије.
С тим у вези, ако ико разуме дешавања у Венецуели, онда су то грађани са наших простора. Отуда и наш одијум према америчком храбрењу рушења легитимног режима Николаса Мадура који би, осим неминовних људских жртава, водио до тоталног покоравања слободарске Боливарске Републике Венецуеле.
Најзад, имајући у виду да и црногорски министар спољних послова Срђан Дармановић подржава војни пуч у Венецуели, постављамо му питање да ли би сличан сценарио подржао и у Црној Гори?
Ако би, можда је вријеме да узме пушку у руке и крене ка Венецуели како би његов допринос војном пучу био потпун.