Француска, тачније њен председник Емануел Макрон „почастио“ је балканску регију за првомајске празнике — „Стратегијом Француске за Западни Балкан“. Стратегија је објављена само дан после самита лидера земаља Западног Балкана у Берлину, а у документу се акценат ставља на приближавање земљама региона и подржавање активности ЕУ за њихов пут ка Европи.
Према захтеву Макрона, конкретна Стратегија за Западни Балкан подразумева већу преданост Француске стабилизацији шест земаља региона, које нису чланице Европске уније, а у смислу њиховог економског и друштвеног развоја и јачања владавине права. Према тој стратегији, Француска ће интензивирати своје политичке односе са земљама региона.
Бивша министарка задужена за европске послове у Влади Француске Натали Лоазо недавно је рекла да нема ништа од проширења ЕУ, а сада Француска, чини се, политички прилично агресивно улази на Балкан. Шта хоће Французи на Балкану? Да ли им је циљ да узму примат у ЕУ и, што је битније, колико нам одговара њихова појачана улога?
Професор доктор Слободан Зечевић, сарадник Института за европске студије, подсећа да је Француска дуго била одсутна са ових простора, али и у Европској унији, јер је вођство препустила Немачкој.
„Очигледно је намера Макрона да Француска сад пре свега поврати свој утицај у региону Балкана. За нас је то можда једна изузетна прилика због наших традиционално добрих односа са Паризом. Прилика да са њима покушамо да направимо европско партнерство које смо и пре правили, али неуспешно“, каже др Зечевић, уз коментар да раније са француске није било довољно амбиција стране за тако нешто.
По мишљењу нашег саговорника, повратак Француске на Балкан је за нас повољна околност, јер она, у поређењу са Немачком, има релативно изнијансиране ставове према нама.
Он верује да су Французи увидели да је дошло до застоја у развоју држава Западног Балкана, као и да немају довољно средстава за развој, али и да има проблема у остваривању демократије и владавине права, тако да је то вероватно један од разлога због чега желе да се укључе.
„Према томе, то је за нас добра иницијатива уколико Француска и Америка буду истрајале на неком компромисном решењу у вези са Косовом, с обзиром да Немачка има врло ригидне ставове о Косову“, објашњава наш саговорник.
С обзиром да је овај регион зона интересовања како Америке тако и Русије, врло је битан и однос који Француска има са ове две државе. Зечевић напомиње да се Француска строго придржава санкција које су наметнуте Русији, али је у исто време Француска економски врло присутна у Русији.
„Русија је за њу врло значајан економски партнер и велики број француских предузећа је остао да ради у Русији без обзира на санкције. Интересантно је и да Русима лакше одобравају долазак у Француску, а ту је и веза која постоји још од Октобарске револуције“, подсећа он.
С друге стране, однос Америке и Фрацуске такође има своје финесе које и те како могу да се одразе на нас.
„Мислим да је Француска у суштини стратешки врло везана за Америку, и економски и политички и војно. Они су веран савезник САД, воде ту атлантистичку политику и у пракси постоји примат Америке и потреба Француске да покаже да је савезник САД“, примећује наш саговорник.
Зечевић додаје да Фрацуска изузетно уважава светску улогу коју има Америка. На питање чију би страну заузели Французи ако би Русија и Америка „укрстиле политичка копља“ на овим просторима, наш саговорник одговара:
„Ако дође до тога, Француска би држала страну Америке. То је сигурно! Али мислим да је за нас интересантно што председник Америке има мало другачији однос према нама, и онда и Французи користе ту прилику да на неки начин следе ту његову политику“, напомиње др Зечевић.
Стратегија Фрацуске је прво осванула на сајту француске амбасаде у Северној Македонији. Председник Макрон је, наводи се, затражио израду Стратегије на основу анализе у којој стоји да су земље региона Словенија, Хрватска, Албанија, Босна и Херцеговина, Косово*, Северна Македонија, Црна Гора и Србија оствариле значајан напредак, али да су, међутим, потребне многе реформе које би омогућиле сталну стабилизацију и одговори на изазове с којима се суочавамо.
