Синиша Љепојевић, дугогодишњи дописник српских медија из Лондона, за Спутњик каже да, пре свега, треба имати на уму да Ира никада није престала да постоји, упркос мировном споразуму који је 1998. године на Велики петак у Белфасту склопио тадашњи британски премијер Тони Блер, а Нова Ира се том споразуму противи.
„Ира није предала оружје, а свих 350 припадника Ире који су били у затвору су ослобођени. Дакле, та организација практично никада није престала да постоји, а друга је ствар што се медијски то потискивало и што се од тог споразума на Велики петак правио велики успех тадашње Владе Велике Британије на чијем је челу био Тони Блер. Ира постоји и користи се у политичке сврхе једнако као и од првог дана“, објашњава Љепојевић.
Не смемо заборавити, каже наш саговорник, да је база Ире у Републици Ирској, а не у Северној Ирској. Иако Ира делује у Северној Ирској у Великој Британији, њена база није тамо.
„Видимо да се Република Ирска користи против ’брегзита‘ и сигурно је да тај део политичког и безбедносног естаблишмента, који је утицајан у Републици Ирској, може да активира ту сад такозвану Нову Иру. Међутим, то је иста она Ира од раније, није никаква нова и она се користи за дестабилизацију једног дела Велике Британије. Међутим, мало је вероватно да би то могло да има већег ефекта јер се променило расположење у јавности Северне Ирске према ’брегзиту‘. Наиме, сада већина људи у Северној Ирској подржава ’брегзит‘, иако су на референдуму били против изласка Велике Британије из ЕУ“, напомиње Љепојевић.
Другим речима, додаје он, то су манипулације у покушају трговине, јер један део губи са „брегзитом“, па разна позиционирања изводе такозвана „дубока држава“ и естаблишмент Велике Британије, који преко Републике Ирске покушавају да утичу на одлуке Лондона када је реч о споразуму о изласку.
„У том смислу Ира је ту ’када затреба‘, али се суштински ништа није променило осим медијског приступа. Са друге стране, треба имати на уму да је Северна Ирска још потпуно подељена на римокатоличку и протестантску заједницу, па и убиство новинарке вероватно треба сагледавати у функцији њихових локалних односа. Притом, она је имала хомосексуалну везу, а Северна Ирска је прилично традиционална тако да су то заправо њихови локални односи, а користе се за неке друге, политичке сврхе у овом тренутку“, каже Љепојевић.
Говорећи о потенцијалном уједињењу Ирске, Љепојевић оцењује да је то мало вероватно, јер се споразумом из Белфаста од пре две деценије Република Ирска одрекла амбиција да се присаједини са Северном Ирском.
„Реално говорећи, Република Ирска и не жели Северну Ирску. То је један део Велике Британије који је већ дуго у турбулентном стању што је створило читаве генерације људи које не живе нормално, живе од напетости и од помоћи централне Владе. Они такође врло добро знају да централна Влада Велике Британије има много више пара него Република Ирска. То су, дакле, дневне политичке манипулације, али није реално да дође до уједињења Ирске — Републике Ирске и Северне Ирске“, указује Љепојевић.
Подсетимо, организација Нова Ира је формирана између 2011. и 2012. године спајањем неколико мањих група, међу којима је била и такозвана „Права Ира“, која је настала раздором мејнстрим организације „Привремена Ира“ у октобру 1997. године, пошто је политичка партија Шин Фејн прихватила мировни процес.
Нова Ира је до сада повезана са четири убиства, а Лира Маки је убијена баш када се обележавала 21. годишњица од потписивања Мировног споразума на Велики петак.
