„Дешавају се озбиљне промене. Светски поредак који је постојао од Другог светског рата био је веома погодан — посебно нама, Немцима. Могли смо да обављамо своје послове, а остала питања решавале су Сједињене Америчке Државе и, у извесној мери, Французи. Али то више није тако“, истакао је Габријел.
Он је додао да проблем није само у реторици америчког председника Доналда Трампа, који је довео у питање пети члан статута НАТО-а, у коме се говори да се напад на једног члана савеза сматра нападом на цео савез. Габријел сматра да Вашингтон већ дуго покушава да пребаци одговорност са себе на Европу.
Габријел је такође коментарисао Трампове позиве за повећање расхода за одбрану у земљама НАТО-а на два процента БДП-а. Према речима бившег министра спољних послова Немачке, његова земља је прошле године на одбрану потрошила нешто више од 1,2 посто БДП-а.
Он је предложио да се расходи подигну на 1,5 одсто БДП-а, како би се немачке оружане снаге модернизовале, а преосталих 0,5 одсто (више од 20 милијарди долара) послало би се у специјалан фонд за „заштиту балтичких земаља и Пољске од Русије“. Истовремено, политичар је истакао да ће Берлин од Сједињених Америчких Држава преузети лавовски део одговорности за безбедност земаља бившег Варшавског пакта и њихову „заштиту од Москве“.
Кремљ је више пута саопштио да Русија никоме не представља никакву претњу, али да неће игнорисати потенцијално опасне активности. Напротив, Москва је изразила забринутост због невиђене активности НАТО-а и његовог све већег присуства у региону, наводећи „руску претњу“.
НАТО је знатно ојачао своје присуство у близини Русије од кризе у Украјини 2014. године, распоређујући борбене групе, организујући велике војне вежбе и распоређујући извиђачке авионе и дронове дуж руске границе. Алијанса је чак пристала на стварање напредног присуства у региону 2016. године на самиту у Варшави. Велика Британија, Канада, Немачка и мултинационалне „борбене групе“ предвођене Сједињеним Америчким Државама, представљају део будућег појачаног присуства НАТО-а у Источној Европи.
