Истовремено пак множе се потврде Трампове оптужбе да су, под овим лажним изговором истраге непостојећих веза са Русијом, америчке безбедносне и обавештајне службе шпијунирале његову председничку кампању.
Најновију информацију те врсте ових дана доноси „Њујорк тајмс“, описујући контакте које су у Лондону са Трамповим сарадником Џорџом Пападопулосом имала два тајна доушника ФБИ, професор са Кембриџа Стефан Халпер и извесна Азра Турк, како је описано, атрактивна девојка која је уз пиће и флертовање покушала да из Пападопулоса извуче информације о наводној руској умешаности у америчке председничке изборе — информације које му је, иначе, претходно сервирао мистериозни професор са Малте Џозеф Мифсуд, за кога се сумња да је и сам повезан са западним обавештајним службама. А све ово у циљу да се ни из чега исконструише афера која ће послужити као изговор за шпијунирање Трампове председничке кампање.
У споменуту лондонску операцију, наводи „Њујорк тајмс“, била је упућена и британска обавештајна служба, а треба имати у виду и да је читавом случају знатно допринео и онај раскринкани досије о наводном руском компромитујућем материјалу против Трампа, чији је аутор био Кристофер Стил, бивши агент, управо, британске обавештајне службе који је радио за кампању Трампових противника и блиско сарађивао са ФБИ.
Тек, ову истрагу ФБИ сад истражује генерални инспектор Министарства правде САД Мајкл Хоровиц. Резултати ове истраге, најављује Хоровицов шеф Вилијем Бар, требало би да буду обелодањени током овог или наредног месеца.
Све то, ипак, не зауставља позиве Трампових опонената да се против њега покрене процес импичмента због наводне опструкције Малерове истраге — иако ће даље инсистирање на овој теми бити драгоцен поклон за Трампа на председничким изборима у новембру идуће године, упозорава „Вашингтон пост“.
Шта је све утврдила истрага специјалног тужиоца Роберта Малера? Да ли се права завера заправо крила на другој страни, и хоће ли Трамп успети да је разоткрије до краја? И како ће све то утицати и на унутрашњу и на спољну политику САД?
О овим су питањима у „Новом Спутњик поретку“ говорили некадашњи дописник „Политике“ из САД Милан Мишић и аналитичар из Вашингтона Обрад Кесић.
„Најважнији закључак Малерове истраге је да нема доказа о постојању било какве сарадње или завере између било кога из Трампове кампање и било ког појединца или институције из Русије током избора за председника САД. А управо је због тога истрага и била покренута“, објашњава Обрад Кесић, који напомиње да се противничка страна, после објављивања извештаја специјалног тужиоца, повлачи на резервни положај: „Демократе сад фокус стављају на питање да ли је Трамп ометао Малерову истрагу, и то сада постаје ново поље политичке борбе која ће вероватно остати активна до самих избора следеће године.“
„Демократе су“, каже Милан Мишић, „сада у дилеми да ли да у Представничком дому Конгреса покрену опсежну и компликовану процедуру импичмента, свесни да би то могло да произведе контраефекат и да помогне Трампу, или да се од тога уздрже и да своје снаге усмере на то да покушају да политички поразе Трампа на изборима у новембру идуће године.“
„Ако демократе остану фокусиране на тврдњу да је Трамп нелегитиман јер је изабран уз помоћ стране силе — Русије — олакшаће му поновни избор за председника“, сматра Обрад Кесић, јер, „показало се да његови гласачи томе не верују, а за њега је најважније управо да задржи своју бирачку базу. С друге стране, саме демократе су подељене — партијско руководство слаже се са овим проценама и не жели да иде тим путем јер су уверени да би то само користило Трампу, али преко 70 одсто њиховог бирачког тела тражи од партијског руководства да испуни обећање и да покрене процес импичмента.“
Потера за Русима, која је овако неславно окончана тужиочевим закључком да их није било у Трамповом окружењу — као што званична Москва све време и тврди, уосталом — (не)очекивано је, међутим, открила да је у председничке изборе 2016. године заиста било непожељног мешања, али, не руских већ америчких и британских безбедносних и обавештајних служби. Сам Доналд Трамп то назива „највећом преваром у историји америчке политике“ и „скандалом већим од Вотергејта, али у обрнутом смеру“.
„Британци су у формалној обавештајној коалицији са САД — ’Пет очију‘ међу којима су још и Нови Зеланд, Аустралија и Канада — а сада се испоставља да савезници прислушкују једни друге“, указује Милан Мишић.
„Сваким даном појављује се све више нових доказа о завери, о координацији између државних институција и појединаца који су били на челу тих институција, поготово у безбедносно-обавештајним структурама“, додаје Обрад Кесић. „У суштини, претходна администрација је користила институције како би побољшала положај кандидата Демократске партије, Хилари Клинтон, и у томе је постојала и озбиљна координација са пријатељским службама из Лондона… Тај део приче још није до краја изашао у јавност, а очекује се да ће се то догодити у предстојећем периоду. Управо је то у Трамповом интересу, јер ће показати да је он жртва политичког естаблишмента и да је, као аутсајдер, он једина шанса за гласаче који се и сами осећају као жртве политичког и економског система.“
