Према последњем извјештају, до прије петнаестак дана на аеродрому је пронађено и уништено најмање 28 таквих бомби и остатака минско-експлозивних средстава.
Направе су пронађене код ватрогасне зграде и писте, односно полијетно-слијетне стазе на цивилном аеродрому. Права је срећа да до данас нико није страдао, ако се зна да су радници Аеродрома Црне Горе одржавали зелене површине око рулне стазе, пише „Дан“.
Експерти из иностранства укључени су у откривање и деминирање заосталих касетних бомби. Деминирање обављају ујутру рано или када нема летова. Страни експерти чешљају сваки педаљ око писте и детектором проналазе бомбе. Када пронађу касетну бомбу, обиљеже је, на то мјесто се ставе гуме и пијесак, а потом се активирају, када долази до контролисаних експлозија.
Страхује се да се на поменутом подручју и даље налази на десетине касетних бомби којима је аеродром засут током НАТО агресије 1999. године.
Влада Црне Горе је била упозната да је на аеродрому у Подгорици и ближој околини велики број заосталих касетних бомби, иако су војска и полиција у ранијем периоду вршиле такозвано војно разминирање.
Због тога је прошле године Министарство унутрашњих послова са Норвешком народном помоћи (НПА) потписало Меморандум који се односи на програм „Ослобађање земљишта у подручју које је контаминирано остацима касетне муниције у Црној Гори“.
У том меморандуму прецизирано је да се ради о такозваном хуманитарном деминирању и чишћењу остатака касетне муниције на територији Голубоваца, Тузи и Рожаја. Норвешка је за тај посао издвојила више од милион евра.
Зона Голубоваца и Тузи, која је била на удару, досад није хуманитарно разминирана, јер није било новчаних средстава. Аеродром Подгорица био је међу првим метама бомбардовања.
