Лука Сусић, новинар италијанског часописа „Анализи дифеса“ и експерт за безбедност Балкана, истиче да се Београд нада да ће активније учешће Италије у решавању балканских питања помоћи да се створи одређена противтежа немачком и француском доминирању у региону.
Како оцењујете значај сусрета Салвинија и Вучића који је планиран за 8. мај?
— Председник Србије је изјавио да сматра Салвинија најмоћнијим политичарем у Европи, са којим треба сарађивати како би се схватила политика Рима. Београд се нада да ће активније учешће Италије у решавању балканских питања помоћи да се створи одређена противтежа немачком и француском доминирању у региону. Вучић је поменуо и заједничку платформу Вишеградске групе, Аустрије и Италије као противтежу групе земаља на челу с Немачком и Француском, у коју такође улазе Холандија и Велика Британија.
— С тачке гледишта Италије, овај сусрет је добра прилика да се искаже став Рима поводом ситуације на Балкану, посебно поводом могућег споразума између Београда и Приштине о евентуалном признавању Косова. Треба рећи да у последњих неколико година Италија скоро да није учествовала у процесима на Балкану. Тако да за сада није јасно у којим оквирима ће поступати Салвини: он је шеф МУП-а и потпредседник Владе, али не и шеф дипломатије. А италијански министар спољних послова још није изразио дефинитиван став поводом Србије и Косова.
Да ли постоји могућност да ће Италија преиспитати свој став поводом независности Косова?
— Мислим да је то мало вероватно због спољнополитичких фактора, као и због фундаменталне улоге Италије у миротворачким мисијама на Балкану. Сматрам да је такав сценарио немогућ априори. Наравно да Италија жели да игра већу улогу у региону, посебно имајући у виду проблеме са којима се суочавају друге западне земље које су историјски дубље укључене у процесе на овом подручју. Али проблем је у томе што Италија још увек нема јасну слику шта конкретно жели да ради на Балкану.
— Италијанску политику на Балкану бих назвао веома неактивном, зато што Рим жели да сачува добре односе са свима и час следи курс Вашингтона, час курс Берлина или Париза. Ми немамо стратегију на Балкану, немамо план деловања за следећих двадесет година. Као што немамо ни јасан став поводом независности Косова, размене територија између Србије и Косова, чак ни поводом „велике Албаније“ или споразума између Северне Македоније и Грчке. Суочавамо се са великим бројем нерешених питања и не мислим да би састанак 8. маја могао да попуни ове празнине. Али важно је да ће сва ова питања бити предмет разговора.
Да ли би Италија могла да подржи Србију на европском путу?
— Италија жели да охрабри Србију на путу ка ЕУ. Проблем је у томе да ли друге земље ЕУ подржавају овакво проширење. Рецимо, Берлин има другачији став. Италија треба да учествује у решавању најоштријих питања. Али кандидатура Србије никад неће бити реална док се не реши проблем са Косовом. Ако Србија не постигне споразум са Приштином, нема шансе да ступи у ЕУ. У супротном, у региону ће доћи до претераних очекивања и разочарања. Не треба заборавити да постоји још један проблем — БиХ, која има непосредну везу са српским питањем. Постоји велики број проблема који би могли да постану критични.
