Здраво свима. Био сам на том лету, ево неколико објашњења:
— Људи са коферима су се налазили у бизнис-класи, торбе нису биле велике и никоме нису сметале.
— Није било стампеда. Једна жена је пала у пролазу, али су је брзо подигли и извукли.
— Након 12. реда скоро нико није преживео — ако нисте приметили, тамо није било степеница. Требало је да аутоматски се избаце. А и да јесу, тамо је био пакао. Већина је погинула истог тренутка.
— Нису испале маске за кисеоник. Само са десне стране нека 3-4 комада.
— Служба за ванредне ситуације је стигла брзо, али и да је касније стигла, нису имали кога да спасавају.
— С обзиром на општу збрку и некоординираност служби, свим жртвама је била посвећена пажња, пружена подршка, храна, чак је било и вотке. Истина, једна флаша, али и то је нешто.
Што се тиче брзине којом је авион горео, ни сам нисам очекивао да ће горети као пластична чаша. Истог тренутка. Стакла у мом реду су се истопила и пре него се авион зауставио.
Што се тиче преживљавања — постоји тренутак среће и одсуства панике. Један удисај црног дима и човек је готов. А с обзиром на то да се ништа не види, нико га неће ни спасавати, просто се не види. Не може се дисати. У авиону није било маски за цело лице, или нисмо могли да их нађемо.
Занимљиво је да је стајни трап авиона скоро у потпуности амортизовао ударе.
Тресло је, али не критично. До заустављања су скоро сви седели на местима. Или бар они које сам видео из свог реда.
Неко је писао да људи можда нису везали појас у авиону и да су због удара избачени са места — није било таквог удара. Било је подношљиво. Ни не мислим да појасеви у авиону не дозвољавају да се удари главом у седиште.
Изашао сам последњи, иза мене није било људи у задњим редовима. Не могу тачно да одговорим на питање због чега су скоро сви након 12. реда погинули, али могу да претпоставим. Прва варијанта је да су људи нагрнули према најближем излазу, а за њих је то био задњи излаз. А друга опција је да су изгорели од ватре која је допирала са крила. Они који су се налазили у предњим редовима и нису успели да изађу, умрли су због угљен-моноксида.
Када је реч о томе да ли су стјуардесе руководиле ситуацијом: нисам чуо, након првог удара жене су почеле страшно да вриште. Била је велика бука.
Нема шта да се објашњава, сви су викали. У таквом окружењу, помешаном са шкрипањем авиона ништа се није могло разабрати, ко је шта говорио, какве су биле команде и да ли их је уопште било.
Још једном да напоменем — није било стампеда. Пролаз је блокирала жена, њу су одмах подигли и отишли. Нико ме није гурао у леђа. Нико није трчао преко мене. Последње парче пута сам пузао, није могло да се дише. Пролаз је био слободан.
Такође, у моменту када сам се извукао са свог места ништа није било видљиво у нивоу главе. Црни дим. У седећем положају дим је још увек био бео.
Нисам видео друге људе.
Не знам колико је било укупно стјуардеса.
Ово је прича путника Олега Молчанова, који је седео у 12. реду на месту А у путничком авиону који се запалио.
Фотографију је направила Ирина Бобиљкова која се у тренутку несрећа налазила на аеродрому „Шереметјево“.
Авион „сухој суперџет 100“ компаније „Аерофлот“, који је у недељу летео из Москве за Мурманск, принудно се вратио на московски аеродром „Шереметјево“ и покушао да слети након 28 минута лета. Успео је да из другог покушаја због лоших временских услова. Авион, у ком је било 78 путника и чланова посаде, запалио се приликом слетања, а у несрећи је погинула 41 особа. Преживела су 33 путника и четири члана посаде.
